idealno&pragmatično

Food For Animals - Belly (Hoss)

Jedan dubok udisaj vazduha je preko potreban pre nego što se hrabri odvaže na preslušavanja debija vašingtonske multirasne četvorke Food For Animals. Svima onima koji su mislili da Dalek još uvek drži svetski rekord u kreativnom skoku u vis kada se radi o :khm khm: hip hopu, treba napomenuti da su Food For Animals digli lestvicu u ovoj disciplini sa poslovično malo takmičara.

Zvučna slika ovog albuma prezentuje ludilo 21. veka. U centru su Izgličirani kolaži sastavljani iscepkanjima nojza, bazičnog hip hopa, krenka i IDM-a, ili drugim rečima, tačka u kojoj se seku već pomenuti Dalek, Techno Animal, Prefuse 73, industrijalci poput npr. White House i elektropionirski genijalci LFO, a sve to način koji do sad nije prezentovan. Gnusoba života u korporativnom svetu, klaustrofobija kjubikla, oči velikog brata koje prouzrokuju kofeinske aritmije i pulsacije stresa kroz koaksijalne kablove i druga umrežena sredstva paranoidne komunikacije, prezentovane kroz majstorske almanahe najrazličitijih zvukova, guraju stereo-viziju daleko, daleko ka tačkama prosvetljenja, onako kako to samo kreacija ume.

Na to se nadovezuje hiphopična eklektičnost legendarnih Anti-Pop Consortium, poznatih po prvim zlatnim prinosima iz ove žetve na razmeđu dva veka. Dalekove liričke veštine i njegove fiksacije življenjem u kapitalističkom paklu, kod Food For Animals su još jače izražene, što predstavlja odmak od (nipošto svakodnevnog i ispraznog) anti-bušizma prezentovanog na EP-ju Scavengers iz 2004.

Konzumerizam, alijenacija i bezizlaznost života u idiotiziranoj okolini kontaminiranoj ekonomskim totalitarnim determinizmom, tri su glavna idejna rukavca kojima Food For Animals lirički skeniraju pravo, sjebano lice svetskog hegemona i njegovu neprestanu glad za svežim ljudskim mesom. Stoički izdeklamovani versovi kipte od pravovernog i suzbijanog gneva, u najboljoj tradiciji Public Enemy. Energetske bombe od pesama protkane su pošandrcalim instrumentalnim minijaturama i duhovitim skitovima. Teško da se od jednog, koliko god šašavog ali ipak, hip hop albuma može očekivati više. Što je najvažnije, evidentna je da se Food For Animals prevashodno zabavljaju, što se može uočiti iz nekih produkcijskih rešenja (npr. kalemljenje vokodera na glasove u nekim temama).

Belly je ko zna koja simbolička pobeda  nesavršenosti čoveka nad savršenošću sistema.  U  iskonu čoveka leži beskonačan duh dok u sistemu nema ničega dok mu sam čovek ne da značenje. Pošto kapitalistički sistem u centar svog postojanja stavlja kapital, gurajući čoveka na sekundarnu, minornu poziciju, jasno je da je sa ljudskog stanovišta on izgubio svoju prvobitnu funkciju i postao besmislen. Food For Animals to uviđaju.

Ortega I Gaset je jednom prilikom definisao umetnost kao "šamar vremenu". U slučaju albuma Belly, ta ruka je završila na pravom mestu.

myspace

Obznanili nasdvoje u 29. veljača 2008 3:26:41 | 0 komentara

THE GOLDBERGS

HOOKS, LINES AND SINKERS (2006.)

Kool Kat Music

Eno, juče na Karaburmi osvanuo oglas (jedan na zidu zgrade, drugi na kanti za smeće), koji počinje rečima: «Traži se ljubav». Nekog ostavila devojka i traži je preko oglasa. Ispisano rukom, crnim flomasterom. Kaže moj saputnik: «E, vidi ovo» i nasmeje se. Pomolih glavu iz rova, a duboko se u njega bila zakopala. Posle, nedaleko od tog mesta, cela sam iz rova izašla i nije da ne zjapi sad iza mene, držim ga na oku, kapiram da će da me mami s vremena na vreme, ali ako je samo jedna osoba tu da ugleda takav oglas, kad sam gledaš samo pred noge i da pridrži ruku, da strese zemlju i kaže ti da si budala što si se zakopao i još te posle pomiluje i kaže kako si sav puterast, onda će i rovovi oko nas da se uruše sami u sebe. Sumnjam da bi se njemu svideli The Goldbergs, pogotovu ako bih ja krenula da pevam uz njih, ali šta da mu radim kad sam, svidelo se to njemu ili ne, slušajući The Goldbergs mislila samo na njega. Kao i kada slušam Fountains of Wayne, pa se ti gadi kolko oćeš što je to sve njanjavo i lalasto. Poenta je da se čovek razneži, da se ruke zgreju.

E, sad pazi. The Goldbergs su do mene došli po scenariju Pola Ostera. Disk sa ovim i silom drugih power pop bendova koje još uvek otkrivam, dao nam je Holden Morača. Išli smo u istu osnovnu i srednju školu a da, slepac kakav sam, nisam ni pomislila da se sa njim upoznam. Čak ni kad je, sa osmehom prišao mojoj zabarakadiranoj školskoj klupi i pitao koju ploču držim ispod ranca. Tokom faksa mu gubim trag i onda ga sretnem prošle godine na koncertu. Ispostavi se da je čovek iskreni zaljubljenik u pop muziku ili, što bi rekla lepša polovina nas dvoje, «dobri duh» na koncertima i raznoraznim klupskim dešavanjima. Kada vidite ovog momka, jasno je da je tu zbog muzike, a ne tamo neki Ivan Bevc, isturena perjanica što maše i svetom vodicom pršće i određuje šta se sluša i šta se gleda, deli zvezdice itd.

I tako je dobri duh doneo disk, a na njemu album grupe The Goldbergs, Hooks, Lines and Sinkers.

U pitanju je apsolutno i bezrezervno pristajanje na razneženost. Kada čujete stihove You can be my little darlin' if you really wanna, otpevane iskreno romantičnim glasom Endija Goldberga, pomislite: jebote, o čemu je pričala ona Lora Malvi i koji će mi đavo besplatna monografija o feminizmu.

Na albumu je deset pesama čiste emocije, pesama od kojih ste bukvalno opijeni. Spram brzometnog popa za skidanje gaća, The Goldbergs je Džek denijels, gde neko previre godinama u buretu za jedan romantični trenutak.

U pesmi True Believer, pošto nabroji niz poslova koje je radio, Goldberg postavlja pitanje: Who have I been all this time? I onda se zapitate da li je moguće samo u pesmi biti toliko iskren i priznati nekom da se nalazite samo u njemu, da ste samo, kada ste sa nekim koga volite, ispunjeni i celi i svoji, a da su sve drugo samo rovovi. Jer, ako vi prvi priznate, rizikujete da vas zajebu, da pomisle da se na njih suviše oslanjate, ili da se sami uplašite i zadržavate, prikočite malo i zapitate se kud ćete i šta ćete ako se tu celi date. A, True Believer to dopušta.

What You Do To Me, nakon više slušanja, ostaje moja omiljena pesma sa ovog albuma. To je pesma za izlaženje iz rova. Čak i ako nema nikoga da vas pridrži, kao onog momka što je napisao oglas, pružajte ruke napred, šaljite oglas, ne barakadirajte se. Kad je srce otvoreno, ništa ne može da vas zajebe.

Obznanili nasdvoje u 23. veljača 2008 12:52:44 | 9 komentara

Portret jednog uličnog fajtera

On je mlad, relativno, ali je u sebi odavno ostario. Njegove navike i preferencije su čudesan konglomerat zapadnjačke nezasitosti koja se ogleda u hedonističkoj mas-kulturi potrošnje, vulgarno shvaćenog novo-srpstva i osećanja časti u ključu mačizma. Duboko u sebi on pati, jer zna da je mrtav. Zato traži svoje ispunjenje van sebe: u stvarima uzdignutim na nivo statusnih simbola. Ta prečica je samo privremena, jer istinski duh nema rok trajanja. A ekonomija ne sme stati, jer će se gazde naljutiti.

Za razliku od mnogih priučenih mudrosera i zaluđenika nasiljem, nije moje da se prema njemu vrednosno postavljam. To je najlakše. Probaću da ga razumem.

Pretpostavljam da se svi sećamo kako je bilo odrastati svih ovih godina. Nisu svi imali afiniteta prema učenju, a nisu ni nastavnici prema pedagoškom radu.. još kad se Srbin zainati, pa krene da biva "pobunjenik", a kad počne da isteruje pravdu jao si ga njemu i svima u njegovoj okolini.

Nije bilo nikoga u stanju da mu iskaže toplu reč podrške,  jer niko nije znao njegov jezik. Niko mu nikad nije prišao prema čoveku. Vremenom je potpuno otupeo, odbacivši mogućnost razvijanja finijih unutrašnjih sadržaja.

Društvo mu unutar sebe nije našlo adekvatno mesto, a i kako bi kad je samo sebi nezgrapno. Iz mešavine straha, ponosa i zbunjenosti, on nije želeo ni umeo da se menja. Ako bi nešto i pokušao u tom pravcu, brzo bi pao pred čarima okoline koje bi ga momentalno vraćale u čemer iz koga je pokušao da pobegne. To vrzino kolo je stvaralo ožiljke na njegovoj volji. Kolotečina je došla po svoje. Sjaj je nestao.

Bežanja zapravo nema. Čemer se nalazi u njemu. Suviše dugo je verovao u američke akcione filmove koji bi mu zaokupirali pažnju u noćnom programu TV Pink. Veruje i dalje, pokušavajući da na silu poništi to osećanje kao nešto nepoželjno. Okreće se sam protiv sebe.

Kada neko ne može da se ostvari konstruktivno, on pribegava destrukciji kako bi ispoljio svoj životni nagon, uči From. I u pravu je. U decenijama nihilizmom hranjenom biću, netaknuti su ostali jedino receptori za adrenalin. I on je živ samo u onim trenucima kada ga oseti, prima ili proizvodi.

Tako je bilo i u nedelju uveče. nije tu bilo ideologije ili skrivenog plana kako su horski i uvežbano "građani" zakukali. Nipošto; čir dosade je pukao i razlio se niz ulice. Ljubitelji zavera koji se međusobno tapšu po ramenu dok se kunu u svoju racionalnost požurili su da povežu lupanje prostorija LDP-a sa prostorijama Radne žene, koji su takođe stradali. Ne dragi moji, ta konfuzija i nesreća modernog života nije imala taj predznak, što biste toliko želeli: ona je jednostavno bila protiv svega, baš kao i Vi.

U socijalnoj psihologiji postoji objašnjenje kojim se tvrdi da se slične grupacije na niskom rangu društvene hijerarhije prepoznaju po sistemu "ogledala". Nikome nije drago da vidi svoj potlačeni lik u liku drugog potlačenog i zato nagonski kreće stopama Dorijana Greja. Tim mehanizmom su se objašnjavali napadi radničke omladine u okviru skins pokreta na emigrante i nacionalne manjine. U uslovima srpske nihilo-konfuzije, taj se mehanizam može primeniti i na dve najveće žrtve tog sindroma, koje su samo naizgled različito polarisane na društvenom spektru Srbije. Naboj frustracije je isti, pokušaji smislene artikulacije podjednako uzaludni. Da je drugačije, bes bi bio vrlina. Nije.

Već hiljadu puta mi se dešavalo da pri ličnom kontaktu sa ostrašćenicima nazovi građanskog kova ispod fasade okrečene u neo-briselskom stilu nabasam na naslage rasističkog kancera najgore vrste, o lukrativnom licemerju kao predlošku za selektivnu percepciju da i ne govorimo. Od revolucionara su se preko noći pretvorili u građane za primer, zaboravljajući na aplauze tokom paljevine Skupštine i najvećeg haranja po gradu u njegovoj skorijoj istoriji. Sve po kružnoj matrici: institucije-bivaju ugrožene od-radikalnih ideja-koje postaju-institucije... koja se u spirali istorije vrti u nedogled.  Ponekad oči nisu potrebne za dubok uvid.

Večernja maršruta Ambasade - Kontejneri - Semafori - MekDonaldsi- Radna žena- _________ (upisati po nahođenju) - nije imala nikakvu unutrašnju logiku, samo naboj katalizatora frustracije dokonaškog uma, njegovo signaliziranje da je još jedna istrulela daska pukla. Ta putanja je slala poruku vapaja nemoćnih uhvaćenih u zamku iracionalne racionalnosti, glas protesta u ustajaloj atmosferi u kojoj je decenijama aktuelni saundtrek zlokobna škripa zuba. Iza dijaboličnih manifestacija besmisla krila se dublja artikulacija koju je moguće razumeti isključivo estetski, kao svojevrstan portret nesnalaženja malog čoveka u ovom vremenu.

Potvrda toga je da smo taj jezik svi savršeno razumeli, jerbo smo ga posisali s majčinim mlekom. Imajte to u vidu kada sledeći put naletite na njega i nemojte se plašiti. Nesreća nije isto što i zlo. Ali može da postane ako predugo traje. A traje.

Obznanili nasdvoje u 20. veljača 2008 2:58:53 | 0 komentara

5ive - Hesperus (Tortuga)

Prema numerološkim tumačenjima pitagorejskog tipa, broj pet simbolizuje  fenomene kao što su sloboda, seks, dužnost, moral, porodica, zakon... Za novi album bostonskog dueta 5ive bi se moglo reći da sve pomenute aspekte transcendira i uzdiže na meta-plan instrumentalnog sladž izražavanja koji se u poslednjih nekoliko godina izrodio u jedan od najprogresivnijih rukavaca najtežih formi gitarske muzike.

5ive su pioniri ovog žanra, a njihov istoimeni debi album iz 2001. godine slovi za obaveznu lektiru ovakvog zvuka, jer je nastao pre definitivnog etabliranja grupe Isis u najeminentnije predstavnike ovog žanra van kruga posvećenika. Album koji će se u prodaji naći danas u prodavnicama predaleko od mesta pisanja ovog teksta ima odličan potencijal da ispravi tu nepravdu i ovom bendu obezbedi istaknutije mesto u žanrovskoj loži.

Kako mu samo ime sugeriše, muzičko putešestvije prezentovano na ovom izdanju otkriva mnogo različitih, podjednako uverljivih lica. Sa osnovom u improvizaciji karakterističnoj za psihodelične gitarske izraze čiji je cilj dostizanje transa u svrhu postizanja duševnog mira, distinkcija koja odvaja 5ive od kiše ostalih bendova sličnog usmerenja je konkretan i prepoznatljiv zvuk šestožičane grmljavine koja poput opijata svojom silinom uvlači slušaoca u trans čiji pojavni oblik zadobija forme nadasve prijatne vrtLog(l)avice.

Bez suvišnih tonova, 5ive putuju kroz meditativne, ekstatične i hipnotičke predele jednako sigurnim korakom. U pojedinim momentima ploče, prosto je neverovatno da su ovakvu nepatvorenu moć zvuka u stanju da proizvedu samo dva čoveka. Da sve bude još ubedljivije, na albumu nema preterivanja, isticanja u prvi plan određenih aspekata itd.; narodskim jezikom rečeno: produkcija je baš onakva kakva bi trebalo da bude - kristalno čista a opet bestidno prljava - dakle metalski funkcionalna...

Hesperus nije pretežak ni za konzumente nenaviknute na ovaj tip zvučnih putovanja, drugim rečima na njemu nema eksperimentalnih onanisanja u cilju besplodne apologije tvrdokornosti insistiranjem na glasnosti. Hedbengeri i protuve njima nalik će se sigurno sa radošću prepustiti organskoj supremaciji 45 minuta duge mantre kadre da celo telo pretvore u čulo sluha.

Zubi pokazani na razbijajućoj Kettle Cove, ukrašavaju filosofski osmeh na zmijouvijajućoj Heel, ponovo grizu na seizmičkoj Polar 78 i kidaju na sočnoj razradi u Big Sea, sve do kompletne kompleksne zvučne slike na monumentalnim zaključnim News I i News II koje Hesperus uzdižu do nivoa epskih razmera, tako neophodnog za uverljivost sugerišuće apstrakcije ili, jednostavnije rečeno, imaginacije - glavne značajke ovakvih, retkih a nadasve neophodnih, radova.

Nakon briljantnog albuma grupe Earth, izgleda da smo dobili još jedan vredan muzički eksponat po kome ćemo pamtiti tešku 2008. godinu.

Obznanili nasdvoje u 19. veljača 2008 1:41:51 | 0 komentara

Ne-zavisnost

Kako je i najavljeno, privremena kosovska skupština je juče proglasila secesiju, stavivši tačku na dugo pripremani scenario. Postavlja se pitanje kako će ova dalekosežna odluka uticati na poziciju i interese Srbije.

Loša vest je da smo u prilično teškoj poziciji, ali ohrabrenje predstavlja činjenica da smo i dalje krojači svoje sudbine. Još koliko prošle nedelje aktuelna dilema Kosovo ili EU je ovim činom dokazala svu svoju ispraznost. Naime, pošto se EU većinski izjasnila za nezavisno Kosovo, što je protivno važećem Ustavu Srbije, jasno je da je EU napravila izbor koja ne ostavlja puno prostora Srbiji u tom pogledu. Na taj način, Srbija daje svoj doprinos ideji vladavine prava, koja je, kao što je poznato, standard u svetu 21. veka.

Po milioniti put smo imali priliku da se uverimo da nije bio problem ni Milošević ni Srebrenica ni Račak ni Arkan... već su glavni problem bili i ostali Srbi kao takvi. Sa time se mora  računati pri povlačenju diplomatskih poteza u nastupajućem, ključnom periodu. Samoizolacija svakako nije rešenje ali mera dostojanstva mora postojati.

EU je imala osam godina da osnaži evropsko raspoloženje u Srbiji. Zašto to nije učinila ostaje otvoreno pitanje. Imala je vrlo raspoložene saveznike u samoj Srbiji na vlasti da im pomognu u tome. Ovim činom se stvara kontra efekat slabljenja njihovih pozicija. Ako je to uopšte kontra-efekat sa aspekta njihovih dugoročnih ciljeva. Sebični interesi demonstracije evropske harmonije preko leđa Srbije i srpskog naroda su ponovo prevagnuli, a sve za račun SAD. Tako je, ni kriv ni dužan, osvedočeni kriminalac Hašim Tači postao promotor evropskih težnji i ideala na Balkanu, što je svojevrstan apsurd, od kojih evropska praksa, istini za volju, na Balkanu ni ranije nije bila lišena. Svojstvo američke spoljne politike, posebno izraženo od kraja Hladnog rata, da se sa najvećom silom sveta može ući isključivo u bespogovorno poslušnički, a ne partnerski odnos ni ovog puta nije promenjen. Mnogi to i dalje nazivaju civilizacijom ili čak vrednošću...

Ono što je u svakom slučaju jasno je da su sve maske pale i da imamo prilično čistu situaciju. EU je i dalje satelit SAD koje na ovaj način po svaku cenu žele da uspostave drugu NATO koloniju na Balkanu. Pada u  vodu i argument da je agresija na SRJ 1999. godine bila vođena humanitarnim motivima - sada je jasno da je cilj bio otimanje teritorije. To "sada" treba uzeti uslovno, jer je to stvar koja je u stručnim krugovima poznata odavno. Ništavan je i argument da je glavni problem na Balkanu bio Milošević, pošto se politika podržavanja albanskih secesionista ni za jotu nije izmenila ni nakon njegovog silaska s vlasti. Samim tim ostaje nejasno, kako u svetlu ovih činjenica, bilo ko u Srbiji može ostati iskreni evro-entuzijasta, ako je ranije i bilo takvih. Sa druge strane, samo poznavanje činjenica nije dovoljno, te rukovodeća elita mora da povlači kreativne, inspirativne poteze u cilju ostvarivanja celovitosti srpske države.

No, jedan problem koji nije na prvi pogled vidljiv je najopasniji, i na neki način predstavlja reprizu prakse iz devedesetih, koji su, iz optičkih razloga zaveli srpski narod i duboko ga duhovno osakatili. Naime reč je o suštinski necivilizovanoj i varvarskoj politici država koje u svetu imaju reputaciju najcivilizovanijih. Ako one služe za primer i orijentir ostalim manje civilizovanim državama, postavlja se pitanje u kakvom ćemo svetu živeti za 5-10 godina.

Suprotno turbo-folkerskim nazadnjačkim ispadima bahatosti i prostaštva koji polaze od teze da "u inat svetu treba biti necivilizovan" koji su obeležili javni prostor tokom devedesetih i čija je stigma i dalje itekako vidljiva, kao i histeričnom "evroentuzijazmu" koji tvrdi da treba povlađivati svakom činu okupatora, uvek biti nasmejan i učiti od silnika, koji je uvek u pravu, čini se da je optimalan stav ostati civilizovan ali nikad na štetu sopstvenog identiteta. To jeste najteže, ali život u Srbiji na početku 21. veka oduzima mogućnost prečica i lakih puteva. Drugim rečima, nije preporučljivo podlegnuti strastima i biti isključiv. Dugoročno gledano višestruko se isplati, a mi se upravo nalazimo na početku još jednog maratona. Treba štedeti snagu, biće nam potrebna.

Obznanili nasdvoje u 18. veljača 2008 0:40:30 | 6 komentara

Hajka

Ovo pisanije može da se shvati kao nastavak Logike pogrešnih premisa a i ne mora. Unekoliko su akteri isti...

Inicijalna kapisla je gostovanje mog cenjenog profesora Samardžića i Đilasa u Utisku nedelje. Oni su pričali o veoma teškim problemima sa kojima se suočava naša zemlja na jedan način koji imponuje, ako izuzmemo Đilasova mestimična šaljenja. Razmena mišljenja, izvinjavanje kada se upadne u reč... prisustvovali smo nečemu veoma dobrom i poučnom.

Ipak, sutra ujutro se brže bolje na istoj televiziji pojavio trenutno omiljeni TV anti-koštunolog Jovo Bakić, koji je za desetak minuta prosuo niz ulicu sve ono što su koalicioni partneri prethodne noći gradili. Ne radi se tu o različitim mišljenjima, tu se radi o kritici sa pozicija zdravog razuma, koju, jel te, Bakić predstavlja. "Građanskom" delu srpske "javnosti" je, kao deo dobro poznatog rituala, sipan otrov u kafu.  

To nije slučajno, već neko vreme raste frustracija "naprednog" dela naše javnosti na Koštunicu, najsposobnijeg srpskog političara proizašlog iz DOSovog šinjela. Setimo se samo šta je spakovano nedavno njegovom savetniku Simiću, koji je u istorijski civilizovanom razgovoru sa Azemom Vlasijem na kraju emisije pomenuo da je "upotreba sile legitimno sredstvo države". Već sutra dan imali smo orkestriranu kampanju "pro-evropskih" medija kako je nečuveno da Simić "posle svega zvecka oružjem", a kritike su došle i iz EU.

To je otprilike mehanizam po kome funkcionišu mediji dotirani od strane inostranih vlada tokom devedesetih, kada su predstavljali preko potrebnu alternativu užasnoj miloševićevskoj propagandi. Neki od njih su izračunali da im se mnogo više isplati uloga opozicionara pa makar i onog večitog.

Iskrivljavanje činjenica kao način blaćenja DSS već je uvrežena praksa: tako je Koštunko novi Milošević, a po "prvacima" građanske "misli" i više je nego jasno da je ubio Đinđića. Na sve to Koštunica nije reagovao...

Nije reagovao ni sada, kada je po već uhodanom scenariju, Koštunica optužen da "vraća" Srbiju u izolaciju odbijanjem da potpiše politički sporazum sa EU koji pre nas nije do sad još potpisao niko, a i sam sporazum je jedno veliko NIŠTA, ako velikodušno prenebregnemo činjenicu da je bez sumnje reč o provokaciji.

"Građani" su posle pobede Tadića na izborima iz petnih žila pokušali da zaljuljaju Vladu, u čemu je prednjačio Blic, pionirsko glasilo latinične žute štampe u Srbiji... Otišli su i korak dalje u svom pravovernom revolucionarnom zanosu. Neki od njih su otišli dotle da su rekli da "sa ljudima iz neposrednog okruženja koji posle svega imaju simpatija za Koštunicu treba prekinuti svaki kontakt".  Time se stvorila atmosfera intelektualnog linča i odijuma prema simpatizerima i članovima DSS.

To je ne samo pogrešno već i opasno. Ponovo se stvara psihoza slična onoj iz 1948. i malo pre i malo posle, da postoji ispravno i neispravno mišljenje. Ljudi sluđeni tranzicionim mukama nemaju vremena da uporede informacije ili ne daj Bože krenu samostalno da istražuju izvore i utiske koji se uporno prodaju kao činjenice, te završavaju u nekritičkom prihvatanju "evropejskih" floskula.

A te floskule osim onih narikačkih "kad ćemo više da živimo bolje", " to je dno-frik šou" kao da se takmiče u bezobrazluku koji se kasnije izdaje za hrabrost. Može se slobodno reći da to počinje da prevršava svaku meru, no , kao što znamo, mere u revolucionarnom zanosu nema. Još jedan rat Srba i Srba ne bismo preživeli. Onima kojima je na prvom mestu šta kaže Brisel, a na drugom trećem hiljaditom krediti, puni frižideri i poslovni uspesi, naravno da Srbija nije bitna i uopšte ne razmišljaju šta proizvode takvim nastupom i koliko truju javni prostor, a posledice mogu biti nesagledive. Za neke od njih to je samo još jedan u nizu poslovnih poduhvata.

Dok se iracionalna mržnja produbljuje nakon (očekivanog) dogovora Tadić-Koštunica, ne možemo a da ne dignemo glas protiv hajke koja se povela protiv ljudi koji svojim ponašanjem ne zaslužuju tako nešto. U 21. veku je necivilizovano da se zbog različitog mišljenja ljudi stavljaju na stub srama, a upravo to čine oni elementi srpskog društva koji su sami sebe proglasili za "najcivilizovanije" i "najprogresivnije". Takođe, društvo u kome ideološko prevazilazi humano je u gadnom problemu, ali nije li tako manje-više na svim tačkama sveta, u šta smo lično mogli da se uverimo 1999.

Obznanili nasdvoje u 13. veljača 2008 15:05:38 | 0 komentara

plejlista iz broda

:marko:

• Signal Hill - Standby, Sir
• Shield - Justice
• Irepress - Freed Ohm-Martin E.e.k.
• The Fucking Champs - Extra Man
• PsyOpus - Imogenis Puzzle pt. 2
• Om - Unitive Knowledge of the Godhead
• Man or Astro-man? - Interstellar Harddrive
• Tesa - Part 18
• Heroin And Your Veins - Diet and Cancer
• Maybeshewill- Japanese Spy Transcript
• Yppah - Again With the Subtitles
• Free The Robots - Jazzhole
• Roots Control - Boombastic
• Blockhead- Road Rage Breakdown
• Oh No - Land Mine
• Birdy Nam Nam - Engineer Fear
• 69 - My Machines (part 1)/Extraterrestrial Raggabeats (part 2)/My Machines (reprise)
• The Field - Everday

:cheda:

• Aesop Rock - Citronella (prod. by Aseop Rock)
• Automato- Automato - Focus
• King Ghidra - Take Me To Your Leader
• De La Soul - Days Of Our Lives Feat. Common
• DJ Danger Mouse - Jay-Z Vs. The Beatles - Public Service Announcement
• Percee P - Raw Heat (45 Version)
• Talib Kweli & Madlib - 03 Time Is Right
• Yak Ballz - Glory Days Gone
• Subtle - A Tale Of Apes I

:marko:

• Mole - Good versus Bad (Karazherk)
• Distrakt - Stereotypes
• Insight - Another Cycle
• Me'Shell Ndegeocello - The Sloganeer: Paradise
• Storm Davis - City on the Edge of the Forever
• Bob Marley - Caution
• Bob Marley - One Drop
• Bob Marley - Could You Be Loved
• Bob Marley - Small Axe
• Bob Marley - Iron Lion Zion
• Bob Marley - Fussing And Fighting
• Bob Marley - Buffalo Soldier
• Bob Marley - 400 Years
• Bob Marley - Survival
• Linton Kwesi Johnson - Reality Poem
• Camper Van Beethoven - Balalaika Gap
• Operation Ivy - Take Warning
• Bad Brains - She's Calling You
• Best Fwends - Skate or Live
• Death Set - Negative Thinking
• Descendents - Suburban Home
• Tilly And The Wall - Nights of the Living Dead
• Sons And Daughters - Chains
• A Place To Bury Strangers - To Fix The Gash In your Head

:cheda:

• LCD Soundsystem - North American Scum
• 15.60.75 - About leaving day

:Marko je pokušao da ubaci više pesama odjednom na plejlistu što je rezultiralo kraširanjem kompletne plejliste. Dok se znojio i mozgao šta da pusti, ekipa za šankom je pevala "Enjoy the silence". Na kraju ipak:

• 4 Walls Falling - Burn it

:uleteo je Čeda i iz rukava ponovo sipao listu(koja u par pojedinih pesama nije isla po donjem redosledu):

:cheda:

• !!! - Yadnus
• Liars - Plaster Casts of Everything
• Dark Meat - Freedom Ritual
• The Black Lips - Step Right Up
• Desert Sessions 9 & 10 - Crawl Home
• The Jon Spencer Blues Explosion - R.L. got soul
• Shellac - The Admiral
• The Go! Team - Flashlight Fight
• M.I.A. - Hussel (Featuring Afrikan Boy)
• Bonde Do Role - Bondallica
• CSS - Off the hook
• El-P - Poisenville Kids No Wins
• Diplo - Outkast - BOB
• The Joe Beats Experiment - Songs:Ohia - Coxcomb Red
• The Joe Beats Experiment - The Black Heart Procession - When We Reach the Hill
• Caribou - Melody Day
• The Joe Beats Experiment - Belle, Sebastian, and Signify - Space Boy Dream
• The Joe Beats Experiment - Neutral Milk Hotel - Naomi
• Panda Bear - Bros

:marko:

• Bezobrazno Zeleno - Bombarderi
• KUD Idijoti - Ne Zaboravi
• Dža ili bu - Najjači samo ostaju
• Atheist Rap - Štrikanje
• Krš - Zaljubljeni par
• Crux - Samo se opusti
• Crvena Jabuka - Nek te on ljubi
• Mlinski kamen - Stvoreno za nju
• Kaotične Duše - Moji snovi su ponovo rođeni
• Disciplina Kičme - Da li ti znaš za neki drugi ritam (šankerova muzička želja)
• Presing - Šurikeni
• Valerij Skiperskih - Berega
• Nazis From Mars - Fuck You Anyway
• Statler & Waldorf Noise Erection - Znam što me čeka
• Plasma-Arc Machining - Plasma-Arc Machining
• Schmrtz Teatar - U dvorištu Hrvičinom
• Balans - Dragišina pesma
• Goribor - Nemaš pojma
• Stomak - Flert
• Debela Berta - Ljetna pjesma
• Majke - Moram pobijediti
• Satan Panonski - Kamikaza
• H20 - Family Tree
• MDC - Deep in the Heart
• Vision - Vision
• Aswad - Mikaflame
• Sofa Surfers - Can I Get a Witness
• Blank Dogs - Water into Ice

vidimo se uskoro ponovo!

Obznanili nasdvoje u 8. veljača 2008 14:17:53 | 2 komentara

Kukavice!

Srbi moji, jebene kukavice!

Tranziciono sivilo vas je potpuno ubilo. Licemerje se primilo na vašu dušu kao isprana crvena boja na tkaninu nakon ko zna kojeg pošandrcavanja izdrndane veš mašine. Promišljanje je na ceni. Vulgarno shvaćeni pragmatizam u ljušturi ideala. Na žalost, shvaćen kao vrlina.

Zašto, na žalost? Zar nije u pitanju podizanje životnog standarda? Zar to nije preduslov za sveopšti boljitak? Važi, ali samo u knjigama! Ubijate na taj način spontanost, gasite sopstvenu viziju. Postajete roboti, beživotni mehanizmi. Potrošači iliti konzumeri, a niste ni obratili pažnju. Mrtvi ste, a živite. Pa vi vidite šta se više isplati. Na duže staze.

Puna su vam usta pravedništva kad pričate o drugima i njihovim kompromisima. Kompromis je nužan kad je u pitanju život u zajednici, ali!, koliko puta dnevno pogazite sebe, tj. ono što je ostalo od Vas zarad dobiti/straha od kazne? Razmišljajte o tome dok sledeći put ispirete usta nečijim imenom. Niste ništa bolji od tih koje ružite. Zapah truleži se podjednako prima na sve. Epidemija.

Koliko je tanana nijansa između kritike i kritizerstva, toliko je debela linija između politike i politikanstva. Provalija deli dobro i zlo. Postoje li ostaci opšteg dobra ili je ta civilizacijska tekovina trajno zamenjena ličnom korišću i ambicijom u „vašem“ priučenom sistemu vrednosti? Busate se u grudi dok ih deklamujete pred publikom, a manji ste od makovog zrna kada ste svedoci zla koje vam se odigrava pred očima. Veoma dugo. I tu ne mislim uopšte ideološki, kako si na trenutak pomislio mali evropejče... Mislim na ono zlo koje tolerišeš jer je „tvoje“, zlo koje čine „naši“ tj. tvoji. Njima je sve dozvoljeno. I zato ćutiš, a posle trućaš o univerzalnosti.

„žaba iz bunara vidi komadić neba, pa misli da je to celo nebo“

Kineska poslovica

Misliš da je uspeh kad i ti budeš u situaciji da radiš sve šta hoćeš bez kočnica i kontrole. Bahato. Varaš se, većina tvojih neprijatelja je u tebi, vuneni džemperu.

Menjali biste sve oko sebe, a sebe nikako ne biste dirali, jer ste savršeni. U vašim snovima, kokoši. Slamajte ogledala koja se kriju u tuđim natmurenim pogledima do mile volje, vaša grozomorna pojava ostaje. To zlo je u nama, dragi moji briselski levičari i salonski četnici, i neće nikud dok ga ne isterate na čistac. Ali za to treba imati muda, a tu ste u deficitu.

Bežite od bola k’o đavo od krsta, ko o čemu, vi o poštenju. Da li Vas je bar malo bila sramota kada ste poslednji put nekoga lagali u oči? živite da nekoga zakačite i zajebete, mislite da niko nije pre vas bio toliko pametan, svi su bili vune, nisu znali, jadnici. Ono u fazonu, bio je do jaja dečko dok nije počeo da se drogira. U stvari ste zajebali samo sebe. Ubedili su vas da je tako jedino moguće. Vaš svet je čestica prašine u kosmosu, a izgleda tako velik viđen Vašim očima. Tako ti i treba kad veruješ čulima.

Iz petnih žila se trudite da u svakoj nanosekundi bivstvovanja dokačite tu maglovitu predstavu Sebe koju ste zamislili u Vašoj glavi. čuj, zamislili. Maštate o moći dok se živi ukopavate. Koliko Vašeg je istinski Vaše? Kada ste se poslednji put nekome predali celim bićem, da ne kažem izvrnuli? Plačete li zbog tuđe nesreće? Imate li vremena?

U lavirintima sujete Vam je ispalo klupko iz džepa. Počeli ste da verujete u sopstvene laži kako je u stvari tako najbolje, lenjivci. Istina, mnogo je suflera koji vas u to ubeđuju, daljinski upravljači su neprestano u rukama. Kad nešto ne valja, histerija drvlja i kamenja je dobrodošla, čovek uvek treba da se olakša, treba da bude kul, treba da ima „svoj“ „stav“. Treba brže bolje naći žrtveno jagnje, biranje po sistemu asocijacija, i ponovo bežanje od izvora problema. Da nije smešno bilo bi tužno. Trska koja misli.

Ljudi su kvarljiva roba. čokoladne napolitanke dugo su stajale na Suncu. Nisu ni primetile da se tope dok su im piškote šaputale da treba da ignorišu ono što piše na kutiji. Mislile su napolitanke da je to pank, da je to sloboda. Sada ih više nema u pakovanju... Pokvarene. Užegle.

U rečnicima ima jedna reč. Katarza. Teško ju je razumeti dokle god si pun sebe. Tu se krije put do spontanosti i istinske sreće. Ona se piše ovako. Kao što vidiš, nema je u rečniku.

Zašto sve ovo pišem? Zato što sam i ja JEBENA KUKAVICA. To nije sramota. Dugo mi je trebalo da to shvatim. Zato sam sve ovo i napisao. Predao sam se. Zato što me nije sramota. Zloupotrebićeš to, znam. Manipulišu povazdan, pa si i ti rešio da izučiš zanat, zlunetrebalo.

Fora je da se trudiš da budeš dobar. Ne kulturan – nego dobar (ne želim da te digresivno davim o „dobroti“ kultur-generala). To je najsubverzivnija misao sadašnjice. Misao koja ne može da se vikne, nego, onako senzualno, da se šapne na uvo. Računaj da ti je ovo šapnuto, Srbine, jebena kukavice!

Vreme je za nove hrišćane dok se Rim kupa u plamenu pohote.

Ostaj mi zdravo.

Obznanili nasdvoje u 8. veljača 2008 1:23:30 | 0 komentara

Treći krug...

Ovaj put biramo muziku :)

06/02/08

Brod

29/11/36

20:02

Dobrodošli!

Obznanili nasdvoje u 4. veljača 2008 0:56:41 | 3 komentara

Logika pogrešnih premisa

Prvaci "građanske" Srbije i njihovi glasači prethodnih dana glasno zameraju predsedničkom kandidatu Borisu Tadiću "preteranu sklonost ka kompromisima".  Kažu, suviše je popustljiv prema Koštunici, šurovao je i sa radikalima oko ustava, odgovoran je za konfuziju glasača "Druge Srbije" itd, itd... Sva se ta razmišljanja efektno rezimiraju na dva načina: 1) neću da biram između dva zla 2) zapušiću nos i glasaću...

Ova razmišljanja zaslužuju kritički osvrt. Prvo, činjenice najprostije matematike nisu na njihovoj strani: Demokratska stranka nikad nije imala podršku u narodu koliko je ima od kada je Boris Tadić njen lider. Trebalo bi se na ovom mestu setiti parlamentarne kampanje DS-a iz 2003. kada je na njeno čelo došao prvi demokratski predsednik Srbije. On je tada povukao potez kojim se može pohvaliti malo političara u Srbiji: priznao je grešku. Gospoda oko LDP-a koja su bili deo vlasti 2000.-2003. nikada to javno nisu učinili. Ne, po njihovim rečima, oni su bili super, ali su ovi što su bili protiv njih uspeli da pobede... Drugim rečima, pobedilo je zlo. 6 % birača veruje u tu priču.

Niko od njih nikada nije položio račune zašto je zahvaljujući njihovoj katastrofalnoj vlasti Srpska radikalna stranka dobila veštačko disanje i postala najjača parlamentarna snaga u našoj zemlji. Niko od njih nije javno zažalio za pogrešne metode koji su sprovedeni u "Sablji" protiv političkih neistomišljenika. Niko od njih nije bio samokritičan zbog mafijaške privatizacije sprovedene u njihovo doba.

Ne, za sve je kriv Koštunica, čovek koji je Miloševića poslao u istoriju. Ipak, u realnosti, stvari stoje malo drugačije: Koštunica je od 3. marta 2004. postao premijer prve zaista višestranačke Srpske vlade u 21. veku (ni Đinđićeva ni Živkovićeva to nisu bile u pravom smislu te reči), i time prvi put Srbiji pokazao da je višepartizam moguć. To se nije promenilo ni pošto je Tadić iste godine izabran za predsednika. Kohabitacija u interesu Srbije se sa velikim teškoćama nastavila i prošle godine.

Tadić je na početku prvog mandata malo lutao (setimo se poziva kosovskim Srbima da izađu na izbore), ali je zahvaljujući, a ne uprkos Koštunici uspeo da zasnuje državotvornu politiku, krunisanu usvajanjem Ustava. Tu je Tadić pokazao dovoljno razboritosti, shvativši da se dogovorom može postići mnogo više od parolaškog politikantstva. Usaglašavanje je sprovedeno i u (herojskoj) diplomatskoj borbi za teritorijalni integritet Srbije.

Ustav je kritikovan i bojkotovan od strane "građanskih" snaga, verovatno zato što je Miloševićev bio bolji. Srećom, bojkot nije uspeo. Sada se priča ponavlja. Neverovatno je da se neko ko se kune u "evropske vrednosti, demokratiju i ljudska prava" odlučuje na bojkot u situaciji vrlo neizvesnog krajnjeg rezultata, no to je ta naopaka logika. Znači, ovi mi nisu po volji, onda mi je svejedno i da pobede oni protiv kojih sam (po svoj prilici, nominalno).

Izbori uvek i jesu između manjih i većih zala, tako da taj prigovor ne treba posebno ni obrazlagati.

Demokratija, ljudska prava i evropske vrednosti shvaćeni od strane "građana", postoje samo u slučaju vlasti ljudi koji se u njih kunu. Taj deo srpske političke scene nije savladao lekciju iz tolerancije i uvažavanja političkih neistomišljenika. Nesreća je u tome što su u pitanju osnovi demokratskog procesa. Sreća je što oni ne uživaju dovoljnu podršku biračkog tela da bi učestvovali u vršenju vlasti.

Dakako, lakše je posmatrati stvari iz pojednostavljene manihejske optike u kojoj za sebe večito osiguravaš svetlo mesto, u hladovini opozicije. Teško je preuzeti odgovornost i pokušati da nešto zaista promeniš. A promene se vide. Bolji standard i bolji život nisu uvek nužno povezani, za dobar život su potrebni i dobri međuljudski odnosi. Čak i ako ljudi ne misle isto (što je pohvalno), ne znači da ne treba da komuniciraju (tolerancija).

Što se tiče konfuzije "glasača Druge Srbije" pitanje je koliko je to Tadićeva odgovornost, a koliko u tome ima udela politika EU prema Srbiji od 2000. naovamo, i njena interpretacija od strane "evropskog dela srpske javnosti".

Dok iščekujemo da će razum ponovo pobediti, uprkos otežavajućim okolnostima, ne možemo a da ne zaključimo da nepromenljivi ne mogu doneti promene, a da nadmenost, narcisoidnost i despotizam ne bi trebalo da budu vrline koje karakterišu političara u jednom savremenom društvu, što Srbija svakako jeste.

Obznanili nasdvoje u 3. veljača 2008 20:30:17 | 1 komentara

Jasper TX - In A Cool Monsoon (Pumpkin Seed in the Sand)

Na pola puta između ambijentalne elektronike i nekog od bezbrojnih derivata post rocka, ko-zna-koje prošlogodišnje izdanje Šveđanina Daga Rosenqvista, koji svoja muzička dela na bas gitari plasira pod imenom Jasper TX, "In A Cool Monsoon" u svojim boljim momentima dotiče nešto što bi se maglovito moglo definisati kao "kafanski sevdah"...

Možda bi trebalo potanko opisati specifično raspoloženje koje se javlja pri usamljenom sedenju u bašti, sa čašom omiljenog pića ispred sebe, i udaljenim pogledom u očima. Nasamo sa svojim mislima koje se sabiraju i tope od težine sveta u kome obitavamo, a opet tako lake i snažne da sve oko sebe obuhvate i bar za tren sve objasne. Specifična forma srećne tuge, koja nije ni melanholija, ni depresija, ni euforija, već unikatan melanž sva ta tri sastojka čime se stvara novi kvalitet nesvodiv na delove.

Bluz kariranih stolnjaka može se u punom sjaju čuti na "Bending Spoons", elegantnim egzemplarom "moody" basa s ukusom podvučenim distantnom i elegičnom melodikom koja oduzima dah. Ova tema predstavlja ulaznicu za prijatan svet ambient dronea, elektronike i post roka kojim plovimo na talasu najdebljih žica ukomponovanih sa živahnim instrumentarijumom čiji su najeminentniji predstavnici  triangl i glokenšpil.  Uprkos odsustvu jasne strukture kompozicije u nekim od pesama, In A Cool Monsoon je životan album, bez previše eksperimentalnih zahvata koji su sami sebi cilj. Kao takav idealan je za slušanje u večernjim časovima u intimnim prostorima duha i tela, jer doprinosi njihovom sjedinjavanju u jedno.

Obznanili nasdvoje u 3. veljača 2008 19:42:38 | 0 komentara