Postovi
Nachtmystium - Assassins: Black Meddle pt. 1 (Century Media)
Ljubavlju prema zaostavštini grupe Pink Floyd, čikaški blek metal sastav nadilazi podžanr iz kog je potekao, nudeći jedan od diskografskih vrhunaca 2008
Sve donedavno, Sjedinjene Države nisu se mogle podičiti jačim imenima na globalnoj blek metal sceni. U poslednje vreme situacija se menja nabolje. Imena poput Wolves in the Throne Room i Cobalt te kalifornijskog one-man banda Xasthur neka su od vedeta novog najtežeg američkog zvuka koja momentalno razvlače usne u osmeh na licima boljih poznavalaca zloslutn(ij)e umetnosti.
Među njima zapaženo mesto ima i čikaški sastav Nachtmystium predvodjen Blakeom Juddom, poznatim i pod pseudonimom Azentrius. Nakon ranih radova inspirisanih lo-fi estetikom žanrovskih etalona – norveških aktova Darkthrone i Burzum, grupa skreće pažnju šire publike na sebe albumom Instinct:Decay iz 2006. koji je doneo bolju produkciju i upliv raznolikijih uticaja.
U svom nukleusu duboko konzervativan, individualistički i neretko pretenciozan, blek metal pamti pionirske pokušaje širenja izražajnog opsega daleko izvan (pre)uskih kanona koji ga definišu. Norveški zanesenjaci Arcturus, Ulver, Fleurety, Solefald i ...In The Woods su, uz neizostavne japanske genijalce Sigh, samo neki od vizionara koji su rušili barijere zarad novih, nesputanih mogućnosti. Neki su u tom putešestviju potpuno napustili žanr i više mu se nikad nisu vratili.
Nachtmystium je u udaljavanju od početne tačke, ostao pravi „rokerski“ bend, i na Assassins... nastavlja da štošta nakalemljuje na koren iz koga potiče, za razliku od prethodnika koji su ga neretko potpuno sekli. Njihova intifada naspram žanrovskog kulta na simboličkoj je ravni: članovi grupe su odbacili corpsepaint, a Judd redovno u intervjuima ne propušta priliku da opljune po trenutnoj situaciji na sceni, za koju tvrdi da je „uglavnom rasadnik odvratnih klonova“.
S druge strane, sveže izblajhani frontmen ume rado da spomene kako ima fotografiju na kojoj sa 5 godina drži ploču grupe Pink Floyd. Sam naziv albuma i prva pesma One of These Nights jasna su posveta uzorima, dodatno potcrtana upečatljivim pasažima na gitari i „vazdušasto-svemirskom“ tapiserijom zvukova.
Iako je izjavama svojih članova i izdavanjem albuma za poznatu metal etiketu Century Media grupa navukla dosta gneva kod rigidnih poslenika „trve kvlt blek metala“, Assassins... je i velika posveta ovom žanru. Uvodni tutnjajući galopi u naslovnoj numeri i pesmi Your True Enemy, utažiće apetit za destrukcijom i najvećeg mizantropa sakrivenog ispod nekoliko tona šminke. Zahvaljujući mudrosti i veštini legendarnog metal bubnjara Tonyja Laureana, album krase i česte promene ritma, a Juddov abrazivni glas s lakoćom iznosi trijumfalistički-prkosno intonirane punky refrene. Vrhunac ploče ostavljen je za kraj u vidu trilogije Seasick, posebno vanserijski instrumentalni ugođaj njenog drugog dela, u kome prednjači deonica na saksofonu (delo Brucea Lamonta, člana čikaških progresivaca Yakuza).
Kritičari su zvučnu devijaciju grupe na ovoj ploči brže bolje krstili kovanicom blackedelia. I u delovima i kao celina, Assassins... je jedna od najupečatljivijih ploča iz ovogodišnje diskografske ponude, izdanje koje nudi maltene savršen balans između populističkog i avangardnog pristupa muzici. Još jedan razlog za zadovoljstvo krije se u naslovu albuma, koji nagoveštava da slušaoce slabe na najteži zvuk u razumnom roku čeka nastavak.
Obznanili nasdvoje u 29. srpanj 2008 15:32:07
