Postovi
200 na sat
Nadvoje se javljamo po dvestoti put :) Vredni ili ludi, nastavićemo da pišemo o muzici koja nam znači, o filmovima za koje nađemo domaće titlove, o napisima po štampi što nas nerviraju i vređaju. Hvala svima koji su nas čitali i pisali svoje utiske.
Nakupili su se jubileji, a ja ih volim jer mi daju utisak da se nešto prošlo i prešlo i da se ide dalje. O tome je najbolje rekao Mika Antić koji mi je obeležio baš bitne trenutke u životu pa ga stoga volim. Jednom sam, ko u magnovenju, pročitala tri zbirke poezije na putu od Beograda do Novog Sada, a znam da je ova pesma značila nekim mojim drugarima kad nam je bilo najteže. Mika je Car, a ovu pesmu čitam kad god bude stani pani.
Nepovratna pesma - Mika Antić
Nikad nemoj da se vraćaš
ako stvarno u svet krećeš.
Nemoj da mi nesto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
Opasno je kao munja,
opasno je kao metak
kad u tebi večno kunja
i šunja se tvoj početak.
Svud se staje.
Svud se može.
Samo ne u iste kože.
Ne gužvaj se, ne saplići
o sopstveni rep i trag.
Šta ti znači staro sunce?
Stare staze?
Stari prag?
To je ono za čim može da se pati.
To je ono čemu možeš srce dati.
Al' ako se ikad vratiš, moraš znati:
tu ćeš stati
I ostati.
Očima se u svet trči.
Glavom rije mlako veče.
Od reke se čovek uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se čovek uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma: da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak,
kad u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.
Nek ti čelo zore ore.
Ti za koren nisi stvoren.
Ceo ti je svet otvoren.
Pa daj, budi takvo čudo
što ne ume ništa malo,
već kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo, radoznalo.
Ko zna kud ćeš?
Ko zna zašto?
Ko zna šta te tamo čeka?
Sve su želje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Pa ako se i pozlatiš,
il sve teško,
gorko platiš, uvek idi samo napred.
Nikad nemoj da se vratiš.
Obznanili nasdvoje u 23. rujan 2008 23:00:38
