idealno&pragmatično

Bedak egzistencije - (Pet lakih komada)

Nekada nisu bili potrebni specijalni efekti, preplaćeni glumci i ostali ćiribu-ćiriba trikovi da bi se napravio pošten (i više od toga) film. Jedna od retkih pozitivnih tekovina hipi post-hipi ere je tadašnji holivudski film koji se umesto opsena koristio talentom da prikaže magiju života bez ulepšavanja.

Jedan od takvih je i film Pet lakih komada sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi koji je već tada - igrajući Bobbyja Dupeu celom svetu prikazao svoju retko dostižnu glumačku klasu. Dupea je lik koji je ispražnjen od svih emocija prema svetu i ljudima koji ga okružuju, prlja se radeći na naftnoj bušotini a bio je vanredan muzički talenat koji je zbog otuđenja od klase kojoj pripada izabrao  život lutalice.

Vidimo Bobija kako ide u kuglanu, zeza se sa jeftinim/podatnim ženskama, kida kolege s radnog mesta na pokeru i zevzeči se sa svojom devojkom kelnericom  prema kojoj očigledno ne oseća ništa ali ne može ni da bude potpuni gad prema njoj iako su između njih razlike suštinske i nepremostive. Rayette Dipesto (sjajna rola Karen Black) predstavlja američku nižu klasu - onu čiji su snovi da uspe u šou biznisu, hraneći se trivijalnim TV sadržajima. U pauzama tih aktivnosti, ona se samosažaljeva, kuka i preti kako će se ubiti.

Preokret nastaje kada Bobby kreće kući da vidi teško bolesnog oca. Usput, naleće na dve stoperke, simbole eskapističke Amerike kojoj je dosta svega što je okružuje ali osim bega u tri pripizdine nemaju drugo rešenje. U tom segmentu filma posebno je upečatljiva scena iz restorana po kojoj je ovaj film ušao u anale sedme umetnosti.

Stigavši u kuću, vidimo od čega je Bobby pobegao - od sterilne atmosfere "na nivou" pune visokoumnih, ispraznih razgovora koju stvaraju nabeđene, od suštine isprane veličine čiji su krajnji dometi verbalne smicalice i sitne podlosti u međuljudskim odnosima. Shvatamo da Dupea svojim životom postaje gubitnik sateran uza zid, nemoćan da se odupre avetima potpune emocionalne ravnodušnosti i nihilizma čiji je jedini domet da konstantno beži od svoje senke. Bobby Dupea je tako primer izgubljenih, neostvarenih i jednom rečju suvišnih egzistencija čija potraga da pronađu svoje mesto pod suncem završava neuspehom, kakvih je i tadašnji i sadašnji svet prepun.

Ubedljiv, životni scenario, odlična režija puna neobičnih kadrova i sjajna gluma čine od Pet lakih komada vredan simbol onoga što je Holivud nekad bio i, po svemu sudeći, više nikada neće biti.

Obznanili nasdvoje u 26. kolovoz 2008 13:44:34