idealno&pragmatično

Bicikleto 2 - osvajamo Cherryland

Usled porodičnih migracija i deoba, bicikleto i ja smo sve dalji od centra grada. Jebo odstupnicu! Vračar nam stoji još samo u ličnoj karti, al i to će uskoro da leti. Pa smo po ovom vrelom danu pošli da istražimo čari predgrađa. Iliti Cherrylanda kako Višnjicu od milja zovu ovdašnji majstori grafita. Mada, ipak je najjača intervencija na saobraćajnom znaku "pazi škola" gde je devojčici koja trči za dečakom preko pešačkog prelaza docrtano sekirče. Kakvi bre "pešaci vas mole, usporite pored škole". Mislim da su ovaj biser zamenili za standardni. Ostao je onaj : "Voli te tvoja žena", prvo što vidim kad siđem s busa.

Elem, dugo smo se kanili, pa smo prošlog vikenda krenuli pravo putem, kuda prolaze autobusi, do Pančevačkog mosta, pa uz Cvijićevu do berićetnog Vera i Ruzveltovom nazad, do Bogoslovije odakle ima dobar spust gde ne mora da se okreću pedale. A, zadovoljstvo mi je da prošišam pored tog mesta gde obično u kasne sate džedžim, vraćajući se od bolje polovine kući i čekam bus.

Ova trasa je ok, al se nagutaš smoga, pa ti i ono sunce što greje deluje ko neki fabrički ispuvak. Piče kamioni, prosipaju šljunak, brekću i trube. Vazda prevoze neki cement. Kad se put suzi na onaj grlić koji vodi sve koji nisu skrenuli za Višnjičku banju, dalje u Višnjicu, biciklista postaje poprilično suvišni stvor, jer jedva da ima mesta da se mimoiđu bus i automobil, a ako se potrefe dva busa na brvnu, jebo si ježa i spas je simbolični prcvonjak od trotoara, koji ne koriste ni pešaci.

Onda mi je komšija preporučio skretanje kod velike benzineske pumpe. Kaže: "izbijaš na kej, milina, ko 25. maj". Iznad skretnice stoji natpis na ruskom: "Carskaja Ohota". Nekako, od kad imam bajs, stekla sam taj pik da, gde god da sam, tražim izlaz na reku. Al, imala sam zazor od te Ade Huje, kako zovu obalu Dunava na koju izlazi Višnjica. Em što su tamo uhvatili onog silovatelja što je u Maksima Gorkog upao u butik u sred bela dana, em što sam se tuda jedne večeri vraćala peške i bilo je sablasno, više onako gotski hororično, sve dok se pored mene ne provezoše kola iz kojih se, ko u nekom hip-hop spotu izvio suvozač i pripucao na motor što je prošišao pored mene koji sekund ranije. Sanja, brodovi plove Dunavom.

Višnjičani su negde između novih bogataša (grade kuće s bazenima), al su još svesni svojih korena (prave ispraćaje i svadbe onako, po naški, sa sve živom muzikom i repertoarom - Lepa Brena, Dragana Mirković, Bilkić, Rokvić itd, smenjuju se ženski i muški performer, svadbe sa sve onim cvetnim ramovima iznad kapija što ostanu da stoje sve dok se prvo dete ne rodi, sahrane u povorkama iza traktora što prevozi sanduk, sede uveče pred kućama, a klinci se uveče zajebavaju tako što pod balkonima izvikuju: "jednom kada dođeš na bojno polje i na tebe nagrnu neprijateljske žene, deca i psi, ispali sebi metak u glavu...", sve dok ih ne otera neka duša što oće da spava itd.), klinci voze motore, a matori traktore, komšijama se staje na autobuskoj stanici da ih pokupiš ako si kolima, al se prave i neke protestne šetnje, pa sam tako dobila poziv preko mobilnog da učestvujem u antisres šetnji kraj Dunava, nakon izbora, od lika koji iz štaba na Karaburmi često pravi nekakve performanse po Višnjici, izlete do obližnje šume (pune komaraca), omladinske sajtove i slične karnevale. Valja utrošiti nevladine pare. Uskoro su najavili da će i neka izraelska kompanija u Višnjici da izgradi ogromni tržni centar na nekih 68 000 metara kvadratnih, sa 3D bioskopom. Komšija mi kaže da će skočiti cena kvadrata, pa planira da proda svoje potkrovlje i beži u centar. 

Elem, Carskaja Ohota. Stigosmo mi tamo, pošto nas je komšija upozorio da ne skrećemo ranije jer ima neki ozloglašeni čopor pasa, vole bicikliste! Ja pre toga poslala oca da izvidi kako je i javlja mobilnim, a zaputio se da obiđe babu, koja je, u trenutnim migracijama, završila kod rođaka u Krnjači, još jednom mestu za odstrel na Pančićevoj mapi za urbanističku kastraciju Beograda na pristojno biračko telo sa pedigreom i javlja: "divno je, al nema izlaz na Pančevački most". U mp3ojci nestrpljivo čekaju Red Sexy Band da ih pustim kad se sklonim s puta kamionima što pronose dobre vesti i mirise od Pančeva do Višnjice, jer Red Sexy Band su strava, al ne tolko da budu poslednje što čujem ako me predatori u saobraćajnoj hijerarhiji pokupe sa ceste. 

Do Carskaje Ohote vodi put oivičen visokom travom, pa se na trenutak osetiš ko odmetnik ili jedan od gunisa što posle ručka ide da se nađe sa družinom u kućici na drvetu. Al to potraje kratko, pa se izbija na kej koji isprva deluje baš impresivno. Kao 25. maj, al presečen. Kratka staza vodi pored reke taman toliko da se čuju dve pesme Red Sexy Banda. Moje se pankersko kurčenje svelo na par udisaja dunavskog vazduha, pored šačice ljudi što su se sunčali na kamenoj obali, plus jedan nudista kom je pozadina u vidu gomila peska što vazda stoje ispod Pančevačkog mosta, davala izgled kakvog vanzemaljskog bića ili terminatora koji se upravo spustio na našu planetu da usmrti Dinkića.

Obišli smo tako par krugova, a na onih 40 i kusur stepeni društvo nam je pravio lik na rolerima.  Al, bacila sam oko na restoran Carskaja Ohota, de ću da vodim kućniju polovinu nasdvoje. I to me baš usrećilo. U pitanju je lovački restoran koji od spolja deluje ko neka ruska dača. Izvestićemo kad probamo i kad se neki od nas isflekaju.

Obznanili nasdvoje u 7. rujan 2008 18:35:00