idealno&pragmatično

Canyonsofstatic - The Disappearance (Former Airline)

Sad će neko da dođe i da kaže, šta će meni u životu još jedan postrok bend koji svira istu muziku kao 45346457546 prethodnih koje si recenzirao? Zar ti nije dosadilo? Dosadilo je i Bogu i narodu.

Sve je to tačno, šta da radim, ali jače je od mene. Ovaj kvartet iz Viskonsina, na svom debi albumu (imaju još dva EP izdanja) doista je generički da generičkiji ne može biti. Reći ću samo Explosions in the Sky i mogao bih već da zaključim recenziju.

Ali neću.

Pa zar nisu i sada slavne Teksašane na početku karijere optuživali da su rip-off grupe Mogwai? Da li to neko danas kaže? Šta vi slušate? To kao ranije nije već neko odsvirao? Čak i u teoriji kritike, mora od nečega da se pođe, ne može se SVE kritikovati, inače je kritika besmislena. E isto tako i u muzici, ko što je Brega, komentarišući optužbe da stalno pozajmljuje od drugih, za  njegov omiljeni hobi - muzičku kleptomaniju rekao: "Bolje da liči na nešto, nego da ne liči ni na šta".

Pošto smo ovo raspravili, da se bacimo na Nestajanje - imamo za frtalj manje od 55 minuta visokokvalitetne epske a instrumentalne muzike na tragu ruskih lavova Mooncake. Teme nisu mnogo dugačke, gledano merilima žanra, i imamo na jednom mestu skupljene sve aranžmanske cake žanra: sentimentalne pasaže natopljene melanholijom, strpljive build-upove i divlje klimakse.

Sve je to odsvirano sa vanrednom pasijom. Možda u sredini ploče momci i devojka pomalo gube dah ne uspevajući da zadrže tempo koji su sami sebi zadali sa uvodne dve kompozicije - Maps and Mazes i naslovnom temom, ali se pri kraju ploče vraćaju u punu formu.

Tvrdim da svakom revnosnom slušaocu treba bar jedna ovakva ploča godišnje. Što se mene tiče, Disappearance je u ovoj godini popunio ono mesto koje je prošle držao EP kalifornijske grupe Signal Hill -  ništa što je odsvirano nije novo, ali je dobro, i samim tim dovoljno za užitak.

Kanjoni

Obznanili nasdvoje u 18. studeni 2008 5:15:21