Postovi
Clutchy Hopkins - Walking Backwards (Ubiquity)
Oko ovog albuma isplela se velika mreža misterije. Prvo, uopšte nije jasno ko ga je napravio, a pod dva, i sam njegov naziv varira. Po dostupnim informacijama, Clutchy Hopkins je neko drugi, dok on zapravo ni ne postoji, pa je omiljena zabava dokonih posetilaca Mreže otkrivanje njegovog identiteta, u čemu i sam Clutchy, ko god on bio, uživa. Tipuje se na proverena imena poput Cut Chemista i Madliba, ja nemam pojma, tačnije nije mi ni bitno.
Sve ovo ne bi vredelo ni pet para, kao što je to slučaj sa nekim drugim (donedavno) anonimusima tipa Bjuuurijel, da muzika na drugom po redu izdanju ovog izvođača nije sjajna. Ovo je stvarno muzika za srce i dušu.
Prvo, naslov je sasvim primeren - Clutchy se vraća u prošlost i donosi budućnost. Duboke naslage fanka, džeza i ostalih naturalnih pravaca zvuče neopisivo sveže u njegovom viđenju. To je zbog toga što u ovom pretežno instrumentalnom hip hopu (hehehe) nema semplova već su sve deonice uredno odsvirane na konvencionalnim instrumentima.
Iako je samo jedna pesma sa ove ploče vokalna, ceo ovaj album je neviđeno komunikativan i prijemčiv i za najširu publiku, e sad to što se muzika kao takva više ne sluša, drugo je pitanje koje prevazilazi obim ove recenzije. Na tragu orkestriranih džejmsbondovskih saundtrekova, indijskih motiva i fanki džeza koji je neverovatno smooth, Clutchy pokazuje svu raskoš svog sviračkog i aranžmanskog talenta neretko odlazeći i u neočekivane a podjednako uzbudljive muzičke destinacije. Toliko je dobro sve poslagao da, po najboljoj tradiciji najvećih džezera, ovo njegovo ostvarenje otkriva nove svetove baš zahvaljujući svom prirodnom i nenametljivom zvuku.
Imajući u vidu sve rečeno, topla preporuka se podrazumeva.
Horny Tickle
Obznanili nasdvoje u 7. prosinac 2008 9:16:19
