Postovi
Demokratski potencijali
Postade preko noći Dačić, ni kriv ni dužan, ključni evropski čovek neslućenih demokratskih potencijala, a još koliko juče je bio samo jedan iz plejade Slobinih aparatčika. Sad se vidi da nisam hteo da učestvujem u stvaranju anarhije izlaženjem na ove izbore. Nekima je očigledno i građanski rat legitimna opcija. Tako je to kad nema alternative - sve je dozvoljeno!
Na sva zvona priča se o velikoj pobedi po-svaku-cenu-evropske opcije koja zapravo nema većinu. Šačica "slobodnih medija" predvodjenih Blicom i B92 kreira "slavljeničku" atmosferu. U celoj priči DSS i radikali se ne snalaze baš najbolje - improvizuju nekakve razgovore, bez ikakve suštinske važnosti.
Priča se da će Koštunica da se povuče iz politike, eh da su i Dinkić i Šutanovac, na primer, istih ambicija... Nastavlja se sistematsko ispiranje mozga putevima bez alternative.
Kao da Evropa ne umire od bele kuge, kao da SAD nemaju rupu od 700 milijardi dolara deficita u budžetu. "Na zapadu ništa novo" je omiljeni podtekst evrooptimista. Eshatologija, koja puno toga zajedničkog ima sa vulgarno shvaćenim marksizmom. Ključne Marksove knjige niko više i ne čita, a imalo bi šta da se nauči... O prvobitnoj akumulaciji kapitala, na primer.
Ono što je najgore je potpuno umiranje smislene komunikacije među narodom. Neistomišljenici maltene uopšte više ne razgovaraju između sebe, teritorije su podeljene kao da je reč o psima (bez uvrede za najbolje čovekove prijatelje) a ne o homo sapiensu. S druge strane, politička klasa nema tih problema - oni lagano zavade narod pa se posle na miru dogovaraju. Koga predstavljaju? Za čija se prava bore? Legitimitet demokratije nikada nije bio na nižim granama. U teoriji sve to funkcioniše, ali u praksi... hmmm, vidite i sami.
I dok se mi preganjamo da li smo za SSP van snage i saradnju sa Hagom, bez koga nema SSP-a, u čijim članovima pet i šest decidirano stoji da se moraju jačati dobrosusedski odnosi u regionu, a da nije jasno o kojim je susedima reč, kada su u pitanju one države koje su priznale faktički NATO-državu. I posle kažu evropski prijatelji...cccc, ko je ovde blesav, a ko se samo za takvog izdaje?
Kad smo već kod odbrambene (?) alijanse, svako ko mi pokaže ijednog novog člana EU koji je zaobišao NATO na svom svetlom putu do konzumerističke nirvane, ima večeru od mene u nekom od prestižnih beogradskih restorana.
No to je manje bitno, bitnije je da li će Dačić prihvatiti indulgenciju nove Katoličke crkve i pokajnički zatražiti oprost grehova i brisanje dosijea. Ili će naš dragi koferko ipak krenuti putem koji je njegovom srcu, ako ga uopšte ima, bliži.
A možda čovek samo čeka da ga još malo ulepšaju, oni koji do juče nisu štedeli žuč, pljuvačku i ostale telesne izlučevine na pomen njegovog imena. Da da, oni isti koji su, kršeći ustav, kidnapovali omiljenog mu predsednika kada je naišla prva krivina na putu bez alternative. I tada su rekli da je poslednja, a mene posle sedam godina života u slobodi najviše zanima: ima li im kraja?
Obznanili nasdvoje u 20. svibanj 2008 16:41:20
