idealno&pragmatično

Distance - Repercussions (Planet Mu)

Nije tajna da sam jedan od onih koji su dosta skeptični po pitanju fame vezane  dubstep, no i sami smo svedoci da ni dve godine ne prođoše pa da ovaj ostrvski plesni hibrid ne podeli sudbinu svojih slavnih predaka: dnba, grimea, 2-stepa i junglea. To je fakat, pa sve i da (pre)cenjeni Wire i sledećih 50 godina na prvo mesto svoje godišnje liste stavlja albume ove provinijencije (k'o što je u poslednje tri).

I sad, kad je prefurani Bjurijel otkrio svoj pravi identitet, a svako urbano i fino dete ubedilo sebe da su ostrvski šabani u stvari mnogo gotivni slušajući do iznemoglosti dva do zla boga precenjena albuma gorepomenutog izvođača, svetla su se pogasila osvetlivši kratak rok trajanja ovog hajpa.

Hvala Bogu, pa smo sveže uminule godine imali šta da slušamo i u ovom fahu: prvo je Benga bravurozno osvetlio hodnike sučeljavanja supkulturnih potpravaca i velikih narativa pop kulture, dok je Bug izložio mase albumom koji iste te mase nikad neće čuti. Onda je na red stigao Distance i svojim novim duplim albumom dao priči preko potrebnu oštricu.

Njegov dugosvirajući debi, sjajni My Demons iz 2007, proglašen je iste godine za najbolji na prestižnom Dubstepforumu. I na novom, može se reći magnum opusu, Distance ne ide ispod očekivanja. Dalje razrađujući od ranije prisutne rukavce u metalu i elektronici,   on sve uticaje umešno uliva u jednu široku reku koja verodostojno opisuje čemer sablasnih londonskih ćoškova.

Pomalo formom podsećajući na svog dalekog predaka - debi Ronija Sajza New Forms, Repercussions garantuje dugo uživanje.

Headstrung

Obznanili nasdvoje u 4. siječanj 2009 21:46:17