Postovi
DJ Scotch Egg - Drumized (Load)
Iako slutim da me neki ljudi doživljavaju kao krutu sirovinu, često sebi prebacujem zbog popustljivosti u graničnim situacijama. Neko mi uradi nešto nažao, ja to kao iskuliram, čestitam sebi na sublimaciji i kasnije prsnem na nekog drugog zbog neke potpune bezvezarije. Kreten i naivko.
Imao sam kul prijatelja komšiju dok sam živeo u drugom po redu stanu ako računamo od trenutka kada su moji roditelji shvatili da više ne mogu zajedno. Bila su to zajebana vremena; a mi klinci. Čudni tipovi su nam prolazili s mašinkama po kraju, na horizontu su se pomaljali obrisi dizelaškog pokreta. Nas je bolelo uvo - živeli smo u našem malom svetu oivičenim produktima masovne kulture, mladalački nesputani i vođeni radoznalošću.
Sa njim sam prvi put u društvu čuo Public Enemy, Slejer i Celtic Frost; prvi put okusio rakiju; apsolvirao igre na Amigi (Kick Off Dina Dinija i TV Sports: Basketball su bili favoriti) i uživao u tadašnjem neverovatnom čudu zvanom Gejmboj. Njegovom Gejmboju. Igrali smo Super Mario Land kao nezdravi. Nikad nisam prešao tu igru. Retko koju i jesam.
Gejmboj je ostao kod mene kada sam bio prinuđen da se preselim iz tog kraja. I druga deca su se ložila na video-igre. Pozajmljivao sam ga mnogima. Jedan debil, koga sam i gotivio, mi je razbio gejmboj. Koji nije bio moj. Klošar se iznervirao što je kao Mario izgubio život, ostala mu navika sa poker aparata i iz ophođenja s drugim ljudima...
Godinu dana ranije taj isti debil koga sam i gotivio zamalio mi svu žuč nije popio što sam mu izlomio antenu od kasetofona na ekskurziji. Nadoknadio sam mu štetu, njemu nije palo na pamet da meni nadoknadi moju. Eto kol'ko sam popustljiv, jebiga. Jednoj ribi sam na istoj ekskurziji izgubio naočare, no nije se bunila.
Od tada su prošli eoni. Na celu ovu priču oko gejmboja podsetio me Šigeru Išihara aka DJ Scotch Egg, Japanac koji živi u Brajtonu. On je umetnik koji stvara svoj paralelni muzički svemir koristeći nekolicinu gejmboja kao oruđe u toj misiji. Rezultat je shizoidno ludilo sačinjeno od dobro poznatih jeftinih zvukova sa legendarne Nintendove napravice, ne tako strašnih naslaga buke, happy hardcore/gabba prizvuka, nečega što liči na džez improvizaciju i klasičnu audio kulisu cirkusa.
Iako ovako opisano zvuči kao nešto što nije preporučljivo ni pod stavkom razno, Drumized je zanimljivo slušalačko iskustvo. Iako izvojevana čudnim oružjem, na ivici parodije, u njegovim kompozicijama se nakon nekoliko slušanja otkrivaju brižljivo izvajane strukture.
Ovaj album brzo prođe, a popustljivost nije uvek mana.
Obznanili nasdvoje u 18. srpanj 2008 2:07:29
