Postovi
Doktore, neće biti promene
Slično kao kad se predao Ulemek, za koga do dan danas nije jasno gde se krio za vreme vajne Sablje, niko nije očekivao hapšenje Karadžića. Ipak to se dogodilo, i deca su ponovo dobila povod da izađu na ulicu i malo dobiju po bubrezima od uvek za te radnje raspoložene milicije.
Iako o Haškom tribunalu mislim sve najgore, jer je to institucija čija je jedina funkcija da opravda zapadno viđenje rata na balkanskim prostorima, mislim da je ovo hapšenje, dugoročno gledano, dobro. Nije bitan Karadžić, to što će se tamo njemu desiti desilo bi se bilo kome ko je bio na čelu Srba za vreme građanskih ratova, nije bitan ni Dr Dragan David Dabić - Raša ali ne onaj s planine već više neko ko liči na čoveka istog imena koji se preziva Popov.
Umesto svih tih gurmanluka za tabloide i novinare koji u njima pišu, neke druge stvari su mnogo bitnije. Ovo hapšenje je Tadiću došlo kao kupovina vremena kojim će moći da kaže - evo Srbija sarađuje sa Tribunalom dajte ono što ste obećali, na šta će evropski prijatelji reći ništa dok se Mladić ne nađe iza rešetaka. Tako ćemo imati još jednu pat poziciju koja će biti izuzetan izgovor da se stvari, u suštinskom smislu i dalje ne menjaju, da tihu tenziju ne zameni izvesnost.
Izvesnost je ključna reč o kojoj Srbi čeznu već dvadeset godina. Želja za njom je dovela Slobu na Vlast, ona je potpisala i Dejton, ona je dovela do petog oktobra, i najzad do smeho-tresne žuto-crvene koalicije. Čini se da od toga nema ništa. I u tom smislu, hapšenje je okej, jer će pokazati da nije stvar bila u tome. Svima onima koji su koliko do juče pričali o silnim prstenovima odbrane, pećinama i gudurama i Raši koji se ne trezni sa svojim jatacima, a usput rukama i zadave po nekog vola ili magarca da bi imali šta da jedu. Tako su pričali isti oni koji u slobodno vreme naizust deklamuju naučene frazetine iz Brisela, Vašingtona i Haga, koje važe samo za Srbe, isti oni čija usiljena radost ovih dana uveliko prelazi granicu kiča.
Ne, oni sada plivaju na ovom talasu evro-opijenosti ali brzo će se otrezniti. Iako mnogima od njih izgleda čudno što su u celoj priči učestvovali i Dačić i drugari, dovoljno je setiti se grozomornog embarga na Drini i činjenice da su ga sprovodili plus-minus isti ljudi.
Počeće suđenje, i slično šaradi sa Miloševićem, većinske simpatije će biti na strani optuženog, kako bi ispalo da su to naši ljudi, kako mi svi mislimo kao jedan i nismo sposobni da razmišljamo ni o čemu drugom osim o Srpstvu, guslama i vinjaku. Možda je to i istina, ali Karadžić je relikt prošlosti i sigurno nije na čelu te kolone. U svojim redovima tolerisao je kukolj poput Krajišnika, a ostaje i otvoreno pitanje da li je tačna ona Dodikova rečenica da je ojadio kasu Republike Srpske za 36 miliona maraka. Ipak, ostaje činjenica da nikog nije ubio, bar ne onako kao što su to uradili Naser Orić i Ramuš Haradinaj, pravosnažna haška nevinašca. Svejedno, ispada da bih sada trebalo da kukam za Radovanom i gledam na njega kao na svog heroja, ali ja se sigurno neću navući na taj sprud koji mi se sada široko nudi, kako bi se opet pričalo o srpskom nacionalizmu koji nije ni bolji ni gori od nacionalizama u okruženju, pomaganih sa Zapada i rukama i nogama. To ćete retko gde imati priliku da čujete.
S druge strane, žao mi je što ovo hapšenje neće dovesti ni do kakvog suštinskog pomaka Srbije ka Boljem sutra koje svakodnevno dobija sve utopističkije crte. Postavlja se pitanje zbog čega je onda uopšte taj čovek hapšen, osim kratkotrajnog efekta na ovu moralizatorsku šou biznis lakrdiju u kojoj predugo živimo. Samo mi ne pominjite pravdu, nećete je naći tamo gde je tražite.
Obznanili nasdvoje u 25. srpanj 2008 17:13:07
