idealno&pragmatično

Dušan Petričić - Muzej primenjene umetnosti

Upravo sam se vratila sa izložbe "Autobiografika", tj. retrospektive radova Dušana Petričića. Malo je falilo da ne odem, jer sam Muzej primenjene umetnosti upamtila po nekakvoj izložbi keramike s koje sam pobegla, a i generalno retko idem na izložbe (dok smo nasdvoje otkrivali Istanbul, najmanje sam se radovala muzejima - prvi sprat još detaljno prođeš, kod drugog već samo prelećeš pogledom, a na trećem jedino što ceniš kao umetničko delo je klupa). 

Ali, sad mi je drago što se nešto prelomilo da odem. Nisam puno znala o Petričićevom delu, osim onoga čega se sećam iz detinjstva: Poletarca - kako zaboraviti tog okatog klinju koji mi je u to vreme bio omiljeni dok nisam upoznala Kalvina i Hobsa, a i posebno me radovalo što se baš moj vrtić zove po njemu, pa onih slova njegovih i par karikatura na koje sam kasnije naletala po novinama. Ne znam ni sad puno, jer je kustos sve vreme bio, kao košnica okružen ljudima, pa sam čula samo uvodnu reč i ponešto što mi je prenela strpljivija Morticia koja je u par navrata pokušala da mi objasni zašto je korisno slušati kustosa. Ma, znam ja to, al kako da se strpim da prvo slušam, pa onda gledam:)

Kakav car Petričić! Počev od crteža za dečje knjige, časopise (Kekec!), preko karikatura, apsolutno se prepoznaje jedna ruka i pogled na svet. Bilo mi je čudno kako se detinjasto potkrade u karikature koje prikazuju globalizam, prenaseljene gradove, Ameriku kao konzumentski raj ili naučnike (Teslu) i umetnike (Šekspira), a kako crnohumorni, nezauzdani i đavolski jezičak zapalaca sa ilustracija za decu. I, najvažnije, humor i jednostavnost i trud sa kojim je naslikana gomila detalja.

Očigledno su Petričić i Duško Radović (pomenut je i Ljubivoje Ršumović) bili srodne duše, jer sam ispred nekih slika stajala ne znajući dal da se više divim tekstu ili crtežu. Upamptila sam ovaj koji me držao sve dok nisam došla kući, a i sada me razveseli: "Deco, budite zdravi, ne budite bolesni. Bolje da vas grde zdrave, nego da vas vole jer ste bolesni." (apropo fingiranja bolesti da se izbegne škola, ali se meni učinilo da seže i mnogo dalje:)) Razgalila me i tabla ilustracija na kojima je prikazan otac iz ugla svoog sina. "Mom tati dobro stoje...", pa su redom nacrtani šešir, košulja itd.,  "ali najbolje mu stojim ja!" i onda Petričić nacrta oca kako na ramenima ponosno, mada ne bez blage pomirljivosti (ni nalik izveštačenoj sreći porodice s reklama i većine sadržaja za decu) nosi čupavog klinju, sa sve putem koji se gubi u perspektivi. Nekako me većina ovih crteža, sa sve poetikom reči i stihova Duška Radovića, podsetila da je sreća u stvari neverovatno jednostavna.

Ono što me dodatno oduševilo je Petričićevo kritičko oko koje karikirajući Ameriku, u stvari pruža mnogo dublje uvide nego što bi ih pružila masa reči, i to bez ikakve jetkosti. Pojave kao što su učešće velikih sila u rešavanju sukoba u bivšoj SFRJ ili na Kosovu, Petričić prikazuje bez ikakve zadrške, pogađajući pravo u centar. Ilustracije daljinskog upravljača po kom se ljudi kotrljaju kao po palubi naherenog Titanika, ali i kao da se trkaju, te mentalitetske karikature Kanađana, njihove prirode i ogoljavanje komičnog u idejama kao što su nacionalni parkovi, naučna znanja, knjiške mudrosti i sloboda da se poigrava velikanima (Tesla sa mačorom i Šekspir koji se ogoljava na sceni) oduševljavali su me od slike do slike. 

Naposletku, Petričić je bio veliki radnik. Morti mi je prenela da kustos tvrdi kako je za jedno valjda američko izdanje napravio čak petnaest verzija korica! I sve su bile izložene. Stvaranje sveta.

Varijacije na Mikelanđelovo Stvaranje sveta su me posebno obradovale, jer u ovo dostojanstveno remek delo kom se i dalje divimo Petričić pod Mojsijev prst stavlja one detalje koji duhovito bacaju u lice ono na čemu počiva naš svet, iako divljenje za Mikelanđela ne jenjava. Petričić ume da odabere detalje iz ovog pretrpanog sveta, gomile utisaka, kozola sa već pritisnutim tasterima i da izvuče suštinu sa lakoćom sa kojom se izvlače sanke kad padne prvi sneg ili rukavice kad zebu ruke.

Hvala Morti na preporuci;)

Obznanili nasdvoje u 9. listopad 2008 21:19:04