idealno&pragmatično

Dve strane doktrine ljudskih prava

Izum Zbignjeva Bžežinskog, tzv. doktrina ljudskih prava, odigrala je ključnu ulogu u rastakanju Istočnog bloka i kraju hladnog rata. Iako je po njegovim rečima ta priča "upalila" u ideološkoj borbi, njom američka spoljna politika biva obojena do današnjih dana.

Nećemo se u ovom kratkom osvrtu baviti stanjem ljudskih prava u tradicionalnim američkim saveznicima kao što su Saudi Arabija, Centralnoafrička republika, Azerbejdžan ili Turkmenistan sada, ili Titova Jugoslavija nešto ranije. Bavićemo se područjima gde se ljudskopravaški argument potezao ne bi li smo dokazali da, na prvi pogled paradoksalno, svaki akt sile učinjen u ime ove doktrine pogoršava prvobitno stanje jer ide u prilog snagama koje su duboko protivne trenutnim civilizacijskim vrednostima.

Najsvežiji je slučaj Tibeta. Svi znamo iz zapadno-obojene štampe da je Mao anektirao tu provinciju i da je masa Tibetanaca izbeglo, da su oni budisti i da je na njihovom čelu divan čovek s cvikerima koji piše bestselere - Dalaj Lama. Rokeri se prosto utrkuju u izražavanju podrške ovoj vrednoj civilizaciji, a poslednji slučaj sa zaustavljanjem olimpijske baklje govori o stepenu simpatija prema ovom narodu u zapadnom javnom mnenju.

Uprkos činjenici da je Kina daleko od idealnog društva (merenog zdravorazumskim a ne zapadnim merilima), biće da je ovde reč o klasičnom pritisku na Kinu u osvit Olimpijskih igara. Razlog svemu tome je strah zapada od narastajuće ekonomske moći najkulturnije žute nacije, pa su brže bolje spin doktori i ostali vernici zapadne religije bez boga uzeli učešće u ovoj prljavoj kampanji. Ali čak i kada bi prihvatili celu tu priču, teško da bi bilo koji Evropljanin čak i sa maslom progutao priču da tibetska socijalna praksa podrazumeva robovlasništvo i da je ta praksa  bila u opticaju sve dok drug Mao nije lupio šakom o sto.

Pošto ovo nije priča o Mau i kineskom komunizmu, već o Tibetu, smešno je da se u ime civilizacijskih tekovina propagira vraćanje na nešto najretrogradnije u ljudskoj istoriji, nešto potpuno suprotno celoj ideji ljudskih prava.

Naravno, spoljna američka politika nije ni ranije štedela sredstva podrške najkonzervativnijim elementima na većini tačaka u svetu. Priču o sovjetskoj invaziji Afganistana i tadašnjim američkim saveznicima ne moram ovom prilikom da pričam, dovoljno je reći 11. septembar i Osama Bin Laden pa da sve bude jasno. Samo ustrojstvo afganistanskog društva podeljenog na plemena čiji se čelnici povremeno okupljaju kako bi uredili poslove dok predsednik Karzai i parlamentarci u Loja Džirgi, lokalnoj skupštini, donose zakone koji se ne primenjuju jer su nepisani plemenski zakoni večni.

Slična priča je i sa Čečenijom, za koju je mnogo zapadnih suza proliveno, ali ne u ime ljubavi prema čečenskom narodu konstantno razdiranog sukobom moćnih klanova, već u ime mržnje & straha od Rusije.

Naravno, za kraj je ostavljen deo srpske teritorije pod okupacijom; Kosovo figurira kao "najveći uspeh" "doktrine ljudskih prava". Kada su desnog levičara Tonija Blera ispraćali sa premijerske pozicije u Britaniji, mnogi su mu Kosovo brojali kao jedini pozitivan angažman u čitavoj karijeri.

Ono što konzumenti iskrivljenih medijskih slika nisu imali prilike da čuju je da Albanci na Kosovu ne poznaju koncept individualnih prava budući da vrhovni zakonski akt ove etničke grupacije, Kanun Leke Dukađinija, pisan u 15. veku, život u društvu uređuje počevši od porodice kao najmanje jedinice društva. Kao što je već poznato, kosovski Albanci ga se strogo pridržavaju, pogotovo onih vendetaških odredbi da se "krv osvećuje krvlju", tako da ako član jedne familije ubije člana druge familije, familija ubijenog ima zakonsku dužnost da ubije sve muške članove ubicine familije. Šta reći?

Imajući sve ovo u vidu, jasno je da su ljudska prava kao zbirni pojam lišena bilo kakve smislene sadržine, a zveckanje oružjem u njihovo ime po pravilu skriva zlokobnije pohlepne namere. Biće da je real politika sile nasleđena iz kolonijalnih krvoprolića u ime Isusa samo navukla prihvatljiviju odoru ne menjajući ni za jotu svoju nutrinu.

Obznanili nasdvoje u 15. travanj 2008 21:11:44