Postovi
El Guincho, Alegranza!, Discoteca Oceano, 2007. (Španija), 2008. (SAD)
Ovu olimpijsku baklju nije moguće skrenuti sa puta, utuliti je ili preoteti. Pripada svima i svi je pronose. Upoznajte Pabla Díaza-Reixa, prometejsku figuru koja se krije iza naziva El Guincho.
Ovaj muzičar sa Kanarskih ostrva (trenutno nastanjen u Barseloni) kao da je otkrio neki način da putuje kroz vreme i prostor, usput spajajući, u jednu baklju, žiške sa plemenskih vatri, sjaj sveća sa oltara, zujanje komaraca što su srkali vrelu krv flamenko plesača, matadora, znoj što se cedio ispod sombrera, ali i slane kapi vode sa pleća surfera, ciganskih konjokradica, uličnih svirača, tamburaša i trubača, minstrela, prašnjavih karavana i razmazanu šminku indijanskih poglavica. Sve to zgusnuto, a opet lagano, u savršenoj harmoniji kojoj je nemoguće odupreti se.
Nastala je Alegranza!, što u prevodu sa španskog znači radost. Drugačije ne može ni da se opiše fuzija ritmova koja ukida vreme, stvarajući utisak slavljenja trenutka što se stalno razbuktava i obnavlja. Što je više slušate, Alegranza! postaje sve punija kao da se sve vreme krećete ka samom središtu kakve džungle.
Devet pesama sa ovog albuma izdužujuju noge i ruke, pa uz neke od pesama lelujate ko senka, u drugima stupate kao div u karnevalskoj povorci, a zemlja se pod vama trese od nekakve praiskonske snage, dok se svet oko vas skuplja i širi kao velika harmonika. Kalise, očigledno najpopularnija pesma sa ovog albuma, premotava erupciju sve dok čovek ne prihvati da je epicentar tog vulkana u njemu samom. Jer, El Guincho ne izvodi muziku, već je budi negde zapretenu u slušaocu.
Prva pesma, Palmitos Park, nežno vas uzima za ruku i povlači krijući pohlepu za vama koju odaju naredne pesme. Da je reč o muzici za ples, ali i o gladi što je za vama oseća neko davno zaboravljeno pleme što vas dočekuje u svom naručju kad se podijum ispod nogu otvori poput vulkana, otkriva svaka sledeća pesma. Koračanje gde ritmovi brišu tragove za vama dozvoljavajući da se izgubite . Sve dalje je zanos, kompletno prepuštanje talasima ritmova koji rađaju jedni druge bez kraja i početka. I sve postaje jedan jedini trenutak u kome naprosto postojite.
Alegranza! je upravo slavljenje trenutka, karneval duše i tela koji raspiruje iznova i iznova jedan jedini čovek. Plamenska radost, šarenilo i razuzdanost tvore harmoniju koja draži i oslobađa.
Costa Paraíso je najlepši muzički trans. Bose noge koje razgrću pepeo vremena i mesta i igraju na slobodnom prostoru što postaje centar sveta.
El Guincho pravi raj, pokazujući da raj nije stalno zbivanje novog, već nepotrošnost trenutka u kom se živi.
El Guincho, Kalise
Obznanili nasdvoje u 6. rujan 2008 15:49:25
1 Comments:
album koji pokreće na ples čak i osobe sa dve leve noge kao što sam ja :) ne sećam se kad sam poslednji put bio ovoliko srećan i ispunjen slušajući nešto.