Postovi
EURO 2008.
Mediteranska uspavanka donela je i ime poslednjeg polufinaliste ovogodišnjeg Evra. Posle klasične ciganske (disclaimer: vezano za stil igre, nije uvreda na etničkoj osnovi) smaračine, na penale su prošli Španci i izbacili svetske prvake Italijane, kojima se obila o glavu njihova poslovična ziheraška taktika.
Španci su jak tim i slovili su za jednog od favorita, za Nemce, iako im je tim prepun slabih tačaka, se nešto slično moglo očekivati, ali malo je onih koji su pre početka prvenstva videli Turke i Ruse u polufinalu. Zato fudbal i jeste najzanimljivija igra, a ono što sledi su moja razmišljanja o svakom timu ponaosob.
Švajcarska: Peh sa Freijem, prvim strelcem ekipe koji se povredio na otvaranju prvenstva sa Češkom, skupo je koštao ovaj perspektivni tim koji igra zatvoreno i relativno prima malo golova zahvaljujući i Srbinu po majci Filipu Senderosu. Ispostavilo se da osim matorog Jakina tu nema igrača koji bi zamenili Freija te je zato ekipa u šok utakmici s Turcima ispala. Ovaj tim nije loš ali im fali jedno dva tri igrača za nešto više. Od Mitrovčanina Valona Behramija sam očekivao mnogo više.
Češka: Još jedna ekipa koja je nekompletna došla na prvenstvo, bez mozga ekipe Rosickog. Čehe je 15 minuta delilo od četvrtfinala, ali je onda na scenu stupio Nihat. Čeh na golu od sjaja do očaja, matori Koler nije ono što je bio, Baroš bleda senka nekad velikog potencijala. Sjajni Galašek, Plašil i najbolji igrač ove ekipe Sjonko.
Portugalija: Tim koji je slovio za velikog favorita je prosto taktički deklasiran protiv Nemaca u četvrtfinalu. Uprkos takvim igračima kao što su Deko, K. Ronaldo, Simao i ostali đavoli, slaba igra u prekidima je došla glave četi džiberčine Skolarija koji će od naredne sezone voditi Čelzi. Meni se i u kvalifikacijama nije dopalo što dojučerašnji strateg ove ekipe forsira kukavičku, defanzivnu igru na rezultat pored takvih igrača na raspolaganju. Očekivao sam mnogo više.
Turska: Jedno od dva najveća iznenađenja turnira, pokazalo je na delu kako treba igrati u dresu svoje zemlje, verovatno islamski fanatizam ima neku ulogu u celoj priči. Tri puta su Turci gubili i tri puta izašli s terena uzdignuta čela. U doba poptune idiotizacije fudbala, to je stvarno za respekt. Trener Terim postavio je strpljivu igru koja se bazira na čekanju. Nihat je istinski vođa ove ekipe, odlični su i Servet Četin i jedan od trojice najvećih otkrovenja - mali vrag Arda Turan, koji ipak neće moći da pomogne svojoj ekipi u polufinalu. Ipak, Hrvati su dali recept za Nemce, treba samo spustiti loptu i čekati ih, tamo kreativaca nema.
Nemačka: Večiti favorit turnira drastično je popravio utisak posle četvrtfinalne male škole fudbala. Očekivane pobede protiv iskompleksiranih Poljaka i trijumf na guzove protiv očajnih Austrijanaca ostali su u senci blamaže protiv Hrvatske, gde je Slaven Bilić jednostavno ponizio Švabe. Ipak vragolija protiv Portugalije pokazala je da Nemce predvođene Balakom nikad, ali nikad ne treba otpisati. Lev je u toj utakmici taktički izlomio Skolarija presingom na zadnju liniju, a švapski roboti sve sproveli u delo. Ipak osim mnogo nervoznog Balaka i odličnog Podolskog nema tu igrača od čije igre zastaje dah. Odbrana im je prepuna rupa, ali ako se setimo čuvene rečenice Garija Linekera...
Poljska: Ekipa koja je pokazala da trener nije sve i generalno su veliko razočarenje. Poljaci izgleda imaju kompleks od velikih takmičenja, a potpuni nadir je bila nemoć protiv Hrvata. Benhaker je nešto mućkao, menjao i na kraju ništa nije uradio. Čak i sa Austrijom, Poljska je bila uglavnom inferiorna i to im se i obilo na kraju o glavu. Solidan naturalizovani Poljak Gerero ponekad je uspevao da bljesne i to je, uz Kržinoveka, sve od ovog tima.
Austrija: Na papiru najslabija, ekipa-domaćin je pokazala veliki trud i manjak objektivnog kvaliteta za ovakvo takmičenje. Pokušavali su Austrijanci sve, ali ne bi dali gol iz igre i da se Evro igra po ligaškom sistemu. Stogodišnji Vastić dao je gol iz penala za radost u smiraj utakmice s Poljskom, ali se sa Hrvatima i Švabama videlo da je ovaj tim skroman da skromniji ne može biti. Ipak, treba pomenuti furiozan start protiv Poljaka kao jedan od najlepših trenutaka ovog prvenstva, ono je stvarno bilo milina gledati, šteta što nije ušlo, ali, kao što je već rečeno - Austrijanci jednostavno ne znaju.
Hrvatska: Komšije su možda i najveći tragičari Evra jer ih je od polufinala delilo nekoliko sekundi. O Turcima je sve već rečeno. Ono što se za Hrvate može reći je da je Bilić selektirao sjajan tim, koji je protiv Nemaca pokazao da prošlogodišnje igrarije na Vembliju nisu bile slučajne. Ovaj tim je predvođen drugim od trojice omiljenih igrača - Lukom Modrićem, pravim filozofom na terenu. Osim njega sjajni su bili i Ćorluka i Rakitić od mlađih, te Srna i Olić od starijih, dok je Pranjić veliko otkrovenje po krilu. Vreme radi za ovaj tim, od koga se još mnogo toga može očekivati u budućnosti.
Francuska: Mučenje, mučenje, jad. To su tri reči koje opisuju Domenekov tim. Tri blede predstave i povratne karte za Pariz su epilog francuskog učešća. Odličan je bio Riberi dok se nije povredio, Anri indisponiran je više igrao za sebe nego za tim, a šta tek reći za legendu Anjelku, osim, ludilo!!! Dobar je bio Govu, tragični Tiram, Sanjol i Tulalan. Sledi smena trenera i generacija, uz želju da ne igraju više onaj konfekcijski fudbal nikad jer je mnogo ružno za gledanje.
Holandija: Po grupama sjajne, u meču s Rusima pregažene, "Lale" su ostale dosledne sebi igrajući jednostavan i napadački fudbal na ovom Evru. Nema sumnje da je u ovoj ekipi puno znalaca poput Snajdera i Van der Varta, ali prvi pravi ispit je pokazao da se bez već matorog Van Nistelroja malo toga može. Greška Van Bastena je bila u tome što Van Persiju i Robenu nije dao više prostora i slobode u igri, ali ni ovako se Robin ni ćelavi nisu mnogo istakli, ako zanemarimo čudo protiv Francuza, za koje se kasnije ispostavilo da ne vredi puno. Ipak i ova ekipa će tek pokazati sav svoj sjaj kad se u timu ustale bejbi-Davids Drente i Huntelar.
Italija: Nikada lepi za gledanje, žabari su igrali i ovog puta svoju igru i ovog puta pukli. Malo je onih koji su žalosni zbog toga kad se sve sabere i oduzme, ali se ispostavilo da Donadoni nije Lipi. Sigurno je falio ljigavac Toti na sredini, a odbrana bez Neste i Kanavara (i dede Maldinija) nije bila tako sigurna kao ranije. Jadni Luka Toni se znojio i trudio ali gola nije bilo. Vremešni Del Pjero je pokazao da i dalje ponešto zna na terenu, ali sve je bilo džabe uz invalide kao što su Perota ili Ambrozini.
Rumunija: Odličan utisak u prve dve utakmice je izbledeo posle sramote sa Holandijom, kada se tim kome je trebalo tri boda branio protiv narandžastih rezervi. Mnogo je plašljiv ispao Picurka i to je na kraju zapečatilo sudbinu Rumuna, koji su se pokazali kao organizovan sastav koji ne ume da napadne, što je čudno kad se setimo Hadžija, Radučojua i bratije. Mutu je jedan od najvećih tragičara turnira, možda bi sve bilo drugačije da je dao još jedan gol Bufonu, ali koga više briga.
Grčka: Ovog puta Rehagelova postavka nije uspela, ugasio je Ibrahimović golom najlepše vrste, onakvim zbog kojih se fudbal i gleda. Posle toga kola su krenula i nizbrdo i greške su postale sve učestalije, a kada se greši, koferi se brzo pakuju. Basinas bled, Karisteas odsečen, Karagunis ni senka onog igrača od pre četiri godine. Sve u svemu, lepo je što ćemo imati novog prvaka Evrope u fudbalu - Grčka je, posle svega, jedan skroman tim.
Švedska: Bez Vilhelmsona, sa slabim Ljungbergom i nedovoljno oporavljenim Zlatanom, igra sve-lopte-na-Ibrahimovića je upalila protiv Grčke, imala svoju epizodu sa Španijom i otišla do đavola s Rusima. Kadrovski problemi su uslovili relativno bledo izdanje vikinga na ovom prvenstvu. Vremešni Larson se trudio koliko je mogao, ali je stvarno vreme da se povuče i ostavi mesto Elmanderu, jer taj dečko stvarno zna da igra. Melberg takođe sjajan.
Španija: Furiji je posle sto godina uspelo da činjenice s papira prenese na teren i eto ih u polufinalu. O ovom timu se dosta zna, srednji red i napad su možda i najkvalitetniji na celom prvenstvu. Vilja, Tores, Ćavi, Inijesta, Fabregas - stvarno da ti se sledi krv u žilama. Predstojeći meč sa Rusima verovatno će biti i najlepši na celom prvenstvu, i prvi je bio dobar, Španci su ih tada odradili, ja se nadam revanšu.
Rusija: Za kraj, četa Gusa Hidinka i apsolutni hit prvenstva. Ono što su Rusi radili Šveđanima i Holanđanima nije fudbal već poezija. Prelep fudbal bez mnogo zadržavanja lopte s igrom na jedan ili dva dodira me je prosto opčinila. Povratak Aršavina je pokazao da je Rusija sila i u fudbalu. Uz njega, najozbiljnijeg kandidata za igrača prvenstva, moraju se pomenuti i svuda prisutni Žirkov, majstor za šanse Pavljušenko i treći od trojice mladih igrača - Dinijar Biljaletdinov, čija slika krasi ovaj post koji je konačno došao do svog kraja.
Očekuju nas još tri utakmice. Voleo bih da Rusi uzmu prvenstvo, a najmanje bi mi bilo drago da to učine Nemci. Videćemo, sve je otvoreno.
Obznanili nasdvoje u 23. lipanj 2008 4:00:04
