Postovi
Hajka
Ovo pisanije može da se shvati kao nastavak Logike pogrešnih premisa a i ne mora. Unekoliko su akteri isti...
Inicijalna kapisla je gostovanje mog cenjenog profesora Samardžića i Đilasa u Utisku nedelje. Oni su pričali o veoma teškim problemima sa kojima se suočava naša zemlja na jedan način koji imponuje, ako izuzmemo Đilasova mestimična šaljenja. Razmena mišljenja, izvinjavanje kada se upadne u reč... prisustvovali smo nečemu veoma dobrom i poučnom.
Ipak, sutra ujutro se brže bolje na istoj televiziji pojavio trenutno omiljeni TV anti-koštunolog Jovo Bakić, koji je za desetak minuta prosuo niz ulicu sve ono što su koalicioni partneri prethodne noći gradili. Ne radi se tu o različitim mišljenjima, tu se radi o kritici sa pozicija zdravog razuma, koju, jel te, Bakić predstavlja. "Građanskom" delu srpske "javnosti" je, kao deo dobro poznatog rituala, sipan otrov u kafu.
To nije slučajno, već neko vreme raste frustracija "naprednog" dela naše javnosti na Koštunicu, najsposobnijeg srpskog političara proizašlog iz DOSovog šinjela. Setimo se samo šta je spakovano nedavno njegovom savetniku Simiću, koji je u istorijski civilizovanom razgovoru sa Azemom Vlasijem na kraju emisije pomenuo da je "upotreba sile legitimno sredstvo države". Već sutra dan imali smo orkestriranu kampanju "pro-evropskih" medija kako je nečuveno da Simić "posle svega zvecka oružjem", a kritike su došle i iz EU.
To je otprilike mehanizam po kome funkcionišu mediji dotirani od strane inostranih vlada tokom devedesetih, kada su predstavljali preko potrebnu alternativu užasnoj miloševićevskoj propagandi. Neki od njih su izračunali da im se mnogo više isplati uloga opozicionara pa makar i onog večitog.
Iskrivljavanje činjenica kao način blaćenja DSS već je uvrežena praksa: tako je Koštunko novi Milošević, a po "prvacima" građanske "misli" i više je nego jasno da je ubio Đinđića. Na sve to Koštunica nije reagovao...
Nije reagovao ni sada, kada je po već uhodanom scenariju, Koštunica optužen da "vraća" Srbiju u izolaciju odbijanjem da potpiše politički sporazum sa EU koji pre nas nije do sad još potpisao niko, a i sam sporazum je jedno veliko NIŠTA, ako velikodušno prenebregnemo činjenicu da je bez sumnje reč o provokaciji.
"Građani" su posle pobede Tadića na izborima iz petnih žila pokušali da zaljuljaju Vladu, u čemu je prednjačio Blic, pionirsko glasilo latinične žute štampe u Srbiji... Otišli su i korak dalje u svom pravovernom revolucionarnom zanosu. Neki od njih su otišli dotle da su rekli da "sa ljudima iz neposrednog okruženja koji posle svega imaju simpatija za Koštunicu treba prekinuti svaki kontakt". Time se stvorila atmosfera intelektualnog linča i odijuma prema simpatizerima i članovima DSS.
To je ne samo pogrešno već i opasno. Ponovo se stvara psihoza slična onoj iz 1948. i malo pre i malo posle, da postoji ispravno i neispravno mišljenje. Ljudi sluđeni tranzicionim mukama nemaju vremena da uporede informacije ili ne daj Bože krenu samostalno da istražuju izvore i utiske koji se uporno prodaju kao činjenice, te završavaju u nekritičkom prihvatanju "evropejskih" floskula.
A te floskule osim onih narikačkih "kad ćemo više da živimo bolje", " to je dno-frik šou" kao da se takmiče u bezobrazluku koji se kasnije izdaje za hrabrost. Može se slobodno reći da to počinje da prevršava svaku meru, no , kao što znamo, mere u revolucionarnom zanosu nema. Još jedan rat Srba i Srba ne bismo preživeli. Onima kojima je na prvom mestu šta kaže Brisel, a na drugom trećem hiljaditom krediti, puni frižideri i poslovni uspesi, naravno da Srbija nije bitna i uopšte ne razmišljaju šta proizvode takvim nastupom i koliko truju javni prostor, a posledice mogu biti nesagledive. Za neke od njih to je samo još jedan u nizu poslovnih poduhvata.
Dok se iracionalna mržnja produbljuje nakon (očekivanog) dogovora Tadić-Koštunica, ne možemo a da ne dignemo glas protiv hajke koja se povela protiv ljudi koji svojim ponašanjem ne zaslužuju tako nešto. U 21. veku je necivilizovano da se zbog različitog mišljenja ljudi stavljaju na stub srama, a upravo to čine oni elementi srpskog društva koji su sami sebe proglasili za "najcivilizovanije" i "najprogresivnije". Takođe, društvo u kome ideološko prevazilazi humano je u gadnom problemu, ali nije li tako manje-više na svim tačkama sveta, u šta smo lično mogli da se uverimo 1999.
Obznanili nasdvoje u 13. veljača 2008 15:05:38
