Postovi
Have Heart - Songs to Scream at the Sun (Bridge 9)
Pasija - reč koja označava hardkor pank. Dobro nećemo da se lažemo, ima tu dosta smeća, kao i u svakom drugom muzičkom pravcu, ali kad valja onda je pasija ključna reč.
Ona sasvim pasuje pri opisu rada bostonskog sastava Have Heart koji je pre neki dan objavio svoj drugi po redu dugosvirajući album Songs to Scream at the Sun. Može se slobodno reći da ovaj bend, predvođen pevačem Patom Flynnom predstavlja prvu perjanicu trenutne hardkor ponude. Zasluge za to nalaze se na sjajnom bendovom prvencu The Things We Carry koji je u dvadesetak minuta trajanja sumirao zašto neki ljudi provedu ceo život odani ovoj muzici - reč je o masterpisu koga krase iskreni stavovi bez uvijanja, jaka, energična muzika i ono što je možda najvažnije, pozitivna poruka.
Znam da se zli glasovi čuju dalje, ali valja ponekad kad se i dobar razglasi. Upravo to je bio slučaj s ovim bendom po objavljivanju debija. Nije bilo zainteresovanog čoveka koji je imao pritužbe na to izdanje i kult oko benda je zasnovan, baš kao pre nekih 20 godina i zenita youth crew pokreta. Dovoljno je ukucati ime ovog benda u pretraživač youtubea da bi se prethodno iznesena tvrdnja potkrepila: postoji na desetine živih snimaka za svaku pesmu sa ovog albuma kako iz Evrope i Amerike tako i sa egzotičnijih destinacija poput Australije, Čilea i Argentine. I zamislite, i tamo klinci znaju svaku reč!
Stoga nije čudo što se novi album željno iščekivao. Etiketa Bridge 9 koja u svom katalogu ima i legende žanra poput Slapshot i Agnostic Front i H20 , svetski je ispratila bend. No ipak, tu naravno da postoje razlike u odnosu na uobičajeno poimanje reklame. Jedna od najvećih vrlina hardkor muzike je praktično nepostojanje barijere između izvođača i publike - svi smo mi jedno i oni su samo jedni od nas.
Loša vest je da je album lošiji od debija, a dobra je da je dovoljno dobar. To je ok, pošto je prvenac stvarno bio ubistven i teško dostižan. Produkcija je malo upeglanija no i dalje dovoljno prljava i po kanonima žanra. Zaboravih da kažem, Have Heart je straight edge bend ali ne smara svojim ideološkim ubeđenjima, mada je jasno da je reč o ljudima sa društvene margine koji se svaki dan bore za parče svog vazduha, bijući bitke sa unutrašnjim i spoljašnjim demonima (Bostons, Brotherly Love, The Taste of the Floor, On the Bird in the Cage...), shvatajući odgovornost kao preduslov slobode, tražeći smisao u svojim kratkim životima.
Tekstopisac Pat Flynn i dalje je iskren i pozitivan. A kada to kažem mislim na one ljude koji ne beže pred problemima, već imaju radosti u sebi i pored teškoća koje prate njihov život. Ta želja da se ne poklekne je i osvojila decu od Drezdena do Santjago de Čilea. Čini se da je na ovoj ploči Flynn u tekstovima ličniji, no ima i numera u kojima se bez milosti žigoše poguban uticaj korporativne masovne kulture na živote devojaka (pesma No Roses, No Skies).
Svi oni koji misle da je hardkor pank prevashodno stav pa tek onda muzika/umetnost, prijatno će se iznenaditi ukoliko u rukama budu držali buklet ovog diska jer ga krasi sijaset prelepih umetničkih fotografija. Upućenijima ne moram da objašnjavam koliki uticaj hardkor pank može da ima na formiranje zdrave ličnosti. Naravno da veseli činjenica da se još uvek snimaju albumi i postoje bendovi koji imaju kvalitet da utiču na svoje slušaoce da postanu bolji ljudi. Kada bi to manjkalo, praćenje muzike bi bila samo besmislena zabava kao surogat gubljenja vremena. Sva sreća pa nije.
Bostons (Live in Westcott 6/21/2008)
Obznanili nasdvoje u 12. srpanj 2008 3:04:38
