Postovi
Hepiend "novih" početaka
Ono što su mnogi priželjikavali se najzad i desilo. Naravno, mnogi nisu ni sanjali sa kog će mesta to doći. Niko im nije kriv što kroz život idu zatvorenih očiju, i što im niko ne veruje da vide ono što vide, jer to je u stvari samo ono što bi želeli da vide. Dakle, još jedna iluzija.
Do 11. maja ćemo se svega naslušati: Miroslav Prokopijević, čovek koji je još početkom 2005. predviđao da će evro vredeti između 93 i 106 dinara do kraja te godine, neće zatvarati usta o brojnim komparativnim prednostima EU i sličnih kapitalističkih "mudrolija" iza kojih se skriva samo servilna emocija iz računa umotana u simulaciju šmekerskog pristupa. Miloš Vasić, koji je svojim brojnim dosadašnjim budalaštinama (od kojih je poslednja (izgovorena za vreme "vanrednog" programa na B92 sada već mitskog 21. 2.) " Nije bilo čukanja prodavnica i lomljenja izloga 5. oktobra" već sada u najužoj konkurenciji za citat godine) uveseljavao misleće ljude koji značenjski, ali ne baš i smisaono, razumeju jezik kojim govori, neumorno podsećati na značaj samo njemu jasnog puta Zorana Đinđića (o čijoj je pogibiji već napisao bestseler "bez ijedne nove činjenice" ). Dušan Pavlović će pričati o "2 300 hiljada glasača opredeljenih za evropski put", i mnogo će se iznenaditi koliko je među njima zaista opredeljenih za "put bez alternative" odmah posle izbora. Što će reći: kao i do sad, kada je ovaj simpatični čovek i bivši član "Vampira" u pitanju.
Ne treba mnogo truda pa zamisliti kako će biti intonirani Pančići, Srbljanovićke i Lukovići te Đurkovići, Vukadinovići i Antonići... Kosa se na glavi spontano diže pri pomisli na "poruke srpskom narodu" koje će izgovarati automati potpisani imenima Havijera Solane, Olija Rena i ostalih, iskreno zabrinutih, Evropljana.
Sve je to poznato, treba se, zato okrenuti, onom što niko od njih neće reći. Koalicija DS-G17+-LDP-manjine-NVO (za koje još nije jasno kako će se kandidovati) verovatna je koliko i koalicija SRS-SPS-DSS-NS, svaki "Evropejac" kome se ovaj otklon od "pravoverne logike" ne sviđa, neka prethodno odgovori na pitanje zašto Koštunica onda nije do sad ušao u takvu koaliciju, pa nek onda krene sa svojim parapsihopatološkim mumlanjima. Prvu premisu valjda ne moram da objašnjavam: "čista" evropska opcija nikada neće imati većinu u Srbiji u narednih nekoliko decenija, a zašto je to tako - čitajte malo knjige, ako se ne sećate šta je bilo, pošto Vam to niko neće reći, jer se, kao, podrazumeva da znate.
Znači da će opet morati da dođe do bolnih kompromisa radi sedanja u vruće stolice kojima mnogi tepaju da su fotelje. Većini, koja je već pomenuta u prvom pasusu, to neće do tad ući u glavu, i ponovo će se, kao, osetiti iznevereno. Možda je vreme da počnu sa pakovanjem u ono što smatraju pod "normalnim" svetom, a čega na ovom svetu nema osim u njihovoj glavi, na tragu besmrtne replike iz "Tri karte za Holivud": "Ja Rusiju sanjam..."
Pozitivna strana Koštuničinog poteza je što je dat vetar u leđa ponovnoj demokratizaciji javnog prostora, koja je, u poslednje vreme, ozbiljno bivala narušena zbog preosetljivosti nastale usled poslednje porcije prijateljstva sa zapada, a u čemu su prednjačili šampioni tolerancije i doajeni napredne misli, uglavnom sa besprekornim crvenim pedigreom. Tako je polovina nasdvoje nedavno imala neprijatnosti zbog obične kupovine "Vremena" na trafici, druga polovina često trpi verbalne neprijatnosti zbog svog političkog mišljenja, koje je "šovinističko-četničko" ili, pak, "zapadnjački-snobovsko", zavisno iz kog mrtvog ugla se posmatra. Smrt mrtvih uglova je svakako najpoželjnija stvar koja je mogla da se dogodi u ovom trenutku, a sve je opasno klizilo u tom pravcu. Malo ćemo odahnuti u tom smislu do novog zapadnjačkog izliva prijateljstva...
Svi vi, malobrojni, koji ovo čitate, koliko pratite štampu sa kojom se ne slažete? Koliko imate prijatelja a političkih neistomišljenika? Da li možete da zamislite sebe u takvoj poziciji ukoliko su vaši odgovori na prethodna pitanja odrečni?
Možda je došlo vreme da malo počnete da preispitujete sebe u tom smislu. Malo će da boli ali su, dugoročno, dobici neizmerni. Širenje vidika i stavljanje stavova ne metaideološke testove nikada nisu bili rđavi po svojim posledicama. Naravno, ovaj apel ne važi za polupismene sveznalice, pošto je to, jelte, apsurd. A takvih ima mnogo ovde, neki od njih su hodajuće reklame visokog obrazovanja u našoj maloj zemlji.
Pošto je Srbija demokratska zemlja, i oni će glasati. Na žalost na biračkom spisku neće biti opcije koja će se zalagati za sveopštu reformu ili, da je tako nazovem, racionalizaciju političkog sistema, gde će možda nekih 75 do 125 poslanika sedeti u skupštini, a ne toliko koliko trenutno sedi. Neće biti opcije koja će se jasno zalagati za uspostavljanje jasnih kriterijuma u svim sferama rada umesto ustaljene arbitrarne partijsko/kumovsko/rođačke podopštine, koja je bila tako omiljena u zlatnim vremenima 1944-2000, kada je Srbija obesrbljena, tako i u metamorfozi najvećeg grobara ovog naroda, kada je nastavila da živi i nakon tog perioda, poznatog po krajnjem ishodu da Srbin i dalje nije lepa reč ni ovde, a kamoli negde tamo.
Neće biti ni opcije koja će stati na kraj tajkunskom preuzimanju Srbije, niti ništa manje opasnom prodavanju u bescenje ovo malo jada što vredi zapadnim partnerima, među kojima prednjače ovi što su se u prethodnih nekoliko nedelja proslavili (novim) izlivima čvrstog prijateljstva. Neće biti opcije koja će se zalagati za otežavanje njihovog prisustva u ovoj zemlji raspoloživim ekonomskim instrumentima, a ne nekim o-ruk povuci-potegni stihijskim buđenjima svesti u vidu bojkota, pošto oni koji imaju i malo soli u glavi o tome vode računa decenijama. EU jedino može doći ovde, pošto mi tamo nećemo otići nikada, kad već nismo momentalno otišli nakon što smo svrgnuli najpoznatijeg Požarevljanina, partijskog druga mnogih današnjih demokrata. Ili bar njihovih roditelja.
Neće biti ni vizija niti plana, čak ni onog akcionog, ako ne računamo rezolucije i bedževe, ali smo to već videli i efekat je nikakav. Biće samo pukih parola koje će prenositi junaci s početka. Na pominjanje SVIH sredstava u borbi za suverenitet nad pokrajinom, mnogi će se grohotom nasmejati, što već dovoljno govori o tome koliko je Srbija ozbiljna zemlja. Posebna je tragedija što ona ni ne treba da se pominju, već da se upotrebe. (Maheri za izvlačenje reči iz konteksta mogu se beskrajno naslađivati prethodnom rečenicom, u najboljoj insajdrskoj tradiciji "SANU-Sablja-Gazimestanštine")
Srećom neće biti ni samo dve kolone za izbor, ni ona kvazipatriotska ni šatroliberalna, na veliku žalost "novinarčine" Miše Brkića (po vokaciji palanačkog liberala i neformalnog portparola pravih gospodara Srbije). To je suviše jednostavno za tako složenu priču poput ove naše, šta god ta prisvojna zamenica značila i kako god bila tumačena. Neće ih biti ni više od pet, mada i ta nesumnjivo postoji. Ne optužujemo, samo konstatujemo, to je tek priča za sebe...
Saznaćemo, Srbi moji, sve za dva meseca, a to će biti malo toga u odnosu na ono što već znamo. Ide mart, danas je 9, slede 11, 12, 17, 24 i 27... još prilika za "lepa" podsećanja. 17. februar kao da je bio pre deset godina, ništa nije promenio, samo je obznanio već znano - ko je gde i sa kim. Da smo bili pametni, disali bismo sad kao jedan. Još uvek dišemo pa pretpostavljam da smo i dalje živi, iako mi znaci govore drugačije.
Imaćemo prilike i da u nastupajućem periodu proverimo koliko je sve ovo tačno, što je bar neka uteha u spoznaji da nam neće biti lakše, naprotiv. Do tad, između ostalog ćemo pomno čitati novine, za koje sjajna Ruža Ćirković piše da su ovih dana "bajate i pre nego što su napisane".
Obznanili nasdvoje u 9. ožujak 2008 2:19:14
