Postovi
Ideološki haos
Sanjao sam pre neku noć da sam se dogovarao sa Perom Lukovićem oko nekog teksta koji je, kao, trebalo da pišem za sajt Peščanika. Osećaj koji me je ophrvao u snu je bio baš napet, iz aviona se vidi da smo potpuni neistomišljenici, ali on kulira, tapše me po ramenu i sve mi govori u fazonu, dobro ćeš ti to uraditi. Baš sam se zbunjen probudio.
Zbunjenost nije reč kojom bih mogao opisati nastup Biljane Srbljanović na Foxu. Više odgovaraju termini kao što su konfuzija, manija gonjenja, bezobrazluk, laka demencija, hodajuća histerija. Plašim se pomalo te žene. Plašim se svih kojima je prećutno dozvoljeno da rade šta hoće. Dok smo gledali taj tzv. tv šou, moja majka reče: "Za ovakve žene odobravam šamare." Bez sumnje, moja majka pati od mizoginije i ne gine joj ideološki kazamat kada jedina prava opcija dođe na vlast. Zbog verbalnog delikta, dakako.
Iako najviše što mogu kuliram predizbornu kampanju, ideologija me još uvek kao takva opseda. Sjajan, ključni fenomen. Ne bih mogao da se deklarišem kada bi me neko pitao za ideološku opredeljenost, iz stručnih razloga su na mene podjednako uticali i Karl Šmit i Martin Hajdeger, i Maks Horkhajmer i Maks Štirner. Mislim da svako misleće biće ne može da se "čisto" deklariše, jer samim tim činom prestaje da bude trska koja misli.
Evo, moj omiljeni poznanik, "levičar", čedista, nema ništa protiv religiozne institucije kumstva . S druge strane, ležim sinoć i čitam intervju nekog finskog grajndkor benda. Na pitanje o tematici pesama na novom albumu, pevač odgovara nešto u fazonu: "tekstovi na ploči govore o neumitnoj skoro propasti kapitalizma ili, ako hoćete, ove zapadne, desničarske civilizacije. Jasno je da nijedan sistem ne može večno da ostvaruje napredak, a kraj ove civilizacije je mnogo bliži nego što se misli, što se može videti iz brojnih dekadentnih manifestacija."
Svaku reč potpisujem. Dakle, iz ovog proizilazi da sam levičar. Sloboda i odgovornost idu ruku pod ruku, govori kantovac iz mene. A Kant je, kao što je poznato, bio liberal.
I jesam po mnogim karakteristikama levičar. Nisam odrastao u patrijarhalnoj porodici, religija mi znači samo nešto više od ništa, verujem u apsolutnu slobodu izbora kada su abortus i seksualne orijentacije u pitanju. Ali, pošto ne krijem ljubav prema svojoj zemlji, mnogi me percipiraju kao desničara, da ne kažem fašistu. Jebiga, pravim razliku između levice i kavijar-levice, one pentagonske.
Stvar je zapravo u tome, da je, po meni, rodoljublje preduslov da bi bio kosmopolita. Dostojevski je u "Zlim dusima" zapisao: "Lakše je voleti čovečanstvo nego jednog čoveka". Paralela lokalno-globalno je nesalomiva. Ne možeš voleti druge ako ne voliš sebe. Ako nisi za sebe nisi ni za druge. Ja hoću to da upoznam, neću da bežim od tog strašila koje je nastalo iz neznanja.
I tako, kao desničar u lokalnim, a levičar u globalnim krugovima, teško mi je da objasnim vlasnicima ideološki zaslepljenih očiju da to što vide nije ništa drugo nego iluzija u koju su pristali da poveruju. Suština te priče nije vera već interes. Da je drugačije imao bih više poštovanja prema njoj. Ovako, znam da je čisto trućanje.
Sa druge strane, mali snob u meni razume sve što oni pričaju i voleo bih iz sve snage da bude onako kako oni pričaju, ali pošto je ta priča vrlo selektivna, onda znači da nije univerzalna, a pošto nije univerzalna znači da je lažna, jer se u svakoj prilici poziva na svoju univerzalnost.
Zapad nije svet, već samo vladar sveta. Zapad vlada u svom interesu, a moj je interes potpuno suprotstavljen njihovom. Na žalost, imao sam prilike da se uverim da je moj duhovni horizont, koliko god gajio simpatija prema istočnjačkoj duhovnosti, nedvosmisleno određen zapadnim načinom života. Kad sam bio u Egiptu, nimalo mi se nije dopao njihov način opštenja, insistiranje na cenkanju, i sve te stvari koje su njima normalne, meni su bile neprijatne i strane. Doduše i kad se ode na zapad, nosiš taj žig koji su ti nadenuli kako bi pojačali svoju izuzetnost, u čijim su temeljima ubijanje, pljačka i nepoštenje - okeani prolivene krvi nevinih, na koji treba da zatvorim oči, pošto kad oni ubijaju, oni to rade prirodno, a kad drugi ubijaju onda je to ratni zločin. U stvari, zavisi od slučaja do slučaja, imali smo prilike da se podsetimo pre neki dan.
Ja sam, dakle, zapadnjak koga se zapad odrekao. Moramo tražiti održive alternative u novonastaloj situaciji, jer zapad u nama postoji onoliko koliko mu dozvolimo. To naravno, ne važi za univerzalne sadržaje koji odatle dolaze. Najžešći anti-zapadnjaci dolaze odande, kao što Beograd vrvi od anti-srpskih orijentisanih Srba. Svako nosi svoj krst najbolje što ume.
Prvobitni raspored prethodnog pasusa je u međuvremenu obogaćen nekim novim mislima i tekst više ne klizi prirodno, ali ono što sam želeo da kažem je sledeće: komfor nije preduslov dobrog, kvalitetnog života, a hedonizam po mom mišljenju ne može biti krajnji cilj ljudskog postojanja. Tako ustrojena priča kao svoje nusproizvode stvara pohlepu i sebičnost, a ne bih rekao da su to vrline u bilo kom sistemu vrednosti, osim u kapitalističkom, faktički gledano. U poslednjih petnaest-20 godina stalno gledamo kako vladari iz sve snage udešavaju stvari po svom ukusu pa se onda pozivaju na faktičko stanje. Tako da je i stanje koje zatičemo njihovih ruku delo. A to je, ako mene pitate, suprotno ljudskoj prirodi i ne može se nazvati normalnim. Pogotovo što je van rasprave činjenica da sve što rade, rade sa punom svešću. Dubine skore tragedije kapitalizma su nesagledive.
Malo je ljudi koji će sve ove stvari koje su jasne kao dan priznati sebi. Lakše im je da se konformišu, da budu ubijeni u pojam, da budu uspešni. To je "njihov" "izbor". Moj izbor je da nikada ne budem kao oni.
Obznanili nasdvoje u 10. travanj 2008 16:53:49
