Postovi
Invincible - ShapeShifters (Emergence)
Haha, krenuo sam da pišem recenziju ove neverovatne hip hop ploče, ali sam onda naprasno odlučio da na fejsbuku otvorim fan stranu za ovu hip hoperku iz Detroita. Pomalo sam zbunjen što sam to uradio, poslao sam joj i poruku preko istog servisa da ću je zatvoriti ako ima problem s tim mojim činom.
Dok čekam odgovor, pričaću o samom albumu, i odma' će sve biti jasnije. Ovo je najbolja hip hop ploča godine. Ovo je hard core ploča, nabijena mislima, politikom, gnevom i stavovima. Otkad sam je iskopao na netu, samo mi se ona vrti po glavi.
Invincible ima pristup hip hopu koji je sličan Marčelu, rime su joj prenabijene rečima, ali za razliku od njega, ona je nekoliko stotina svetlosnih godina daleko od pop muzike, i ulični kredibilitet joj je van rasprave. Rođena u Palestini/Izraelu, naučila je engleski sa sedam godina zahvaljujući rep muzici, a od devete Ilana repuje. Pošto je iz Detroita, proricali su joj da će biti "idući Eminem", ali do toga nije došlo zato što je redom odbijala sve žive izdavačke kuće jer joj se truli dilovi nisu dopadali.
U međuvremenu se nakratko preselila u Njujork nastupajući sa ženskim hip hop kolektivom Anomolies, a delila je, između ostalih, binu i sa Talibom Kwelijem, da bi se zatim opet vratila u Detroit. Radila je u stolarskoj radnji, a po sopstvenim rečima, rešila je da se fokusira na muziku kada su joj jednog jutra ukrali kola, pa nije imala čime da ode na posao. Prati znake.
Sledgehammer
Pošto nije imala sreće sa izdavačkim kućama, rešila je da napravi svoju, što je pristup po kome je detroitska muzička scena čuvena u čitavom svetu (ona sama navodi legendarni Underground Resistance kao uzor), i izbacila album na kome je "radila čitav život". I realno, ubila, pa se zatim zasluženo pridružila hip hop veličini kao što je Bahamadia na njenoj evropskoj turneji.
Najfinija ironija sudbine je da je najbolji hip hop album godine ujedno i ploča koja na najradikalniji način negira stereotipe po kojima je hip hop poznat u krugovima nedovoljno upućenih: Invincible je žensko, video sam da je nastupala nedavno na jednom queer festivalu u Švedskoj - znači ovde nema mačizma, materijalizma, praznih reči, hvalisanja, pucanja u lake mete, ali zato ima strasti, aktivizma, pravedničkog gneva obespravljenih i inteligentnog izbegavanja parolašenja i pridikovanja. Da ti se koža naježi.
Od lokalnog do globalnog nivoa, Invincible podjednako promišljeno kreće najtežim mogućim putem i svaki put stiže na cilj. Lične frustracije (Looongawaited), urbana tragedija Detroita (Locusts), nestanak američkog sna u direktnom susretu s njim (Spacious Skies), raskrinkano licemerje tzv. liberala čak i u jednoj tako razvijenoj sredini kao što je Zemlja slobodnih gde nemaš slobodu ni da nosiš palestinku oko vrata (Deuce Ypsi) uz hitove Sledgehammer i No Easy Answers (semplovan Cure - Lovecats) samo su deo preciznih i zajebanih opservacija koje Invincible nudi na svom debiju.
Slično liričkom planu, i na muzičkom nivou ShapeShifters nudi čitavu paletu majstorski spakovanih različitih muzičkih uticaja (posebno je divna numera Recognize), te stoga ne čudi da je ova ploča trijumf u svakom smislu. Za slučaj da nisam, kao osvedočeni hip hop fan, dovoljno objektivan u proceni, pitajte, bar što se ovog žanra tiče mnogo kritičniju polovinu nasdvoje šta misli o ovom albumu.
Locusts (Docu-music-video)
Obznanili nasdvoje u 22. prosinac 2008 4:04:14
