Postovi
Issues of Life/Concrete Worms 26.8.2008.
Davno nismo bili na nekoj svirci a da je to bilo u utorak veče pa evo da se zapljunemo. Kao stari roker moram da priznam da sam prvi put bio u Dangubi i mogu da kažem da mi se sviđa mesto, u svakom slučaju je bolje od Žice koju pamtim po zlu nesnosne vrućine i niskog plafona.
Elem, bila je ovo prilika i da se podsetim svojih trudbeničkih dana kada su koncerti bili događaj sa kojih se nisi vraćao isti, tamo negde pre desetak godina. I bendovi Issues of Life i Concrete Worms su pružili taj neki deža-vi ugođaj. Mi sad živimo bolje i hrlimo, jurimo & grabimo ka EU al' neke stvari se očigledno ne menjaju: gradski manekeni rokenrol načina života, kao rezidenti, klackaju se zgodno uglavljeni između dva tabora koji su došli da ispoštuju svoje prijatelje- članove pomenutih bendova. Znači, više da se upiše crta nego da se u nekoj interakciji zaista učestvuje. Sveukupno, nekih tridesetak duša. Hardkor, a za promenu smo posle dugo-dugo vremena platili i karte. Sto kinti, baš kao nekad.
Ipak lažem da je sve bilo isto kao pre, zvuk je bio mnogo bolji nego što je to bio slučaj s rupama koje su mi kvarile sluh u doba kad još uvek nisam zreo da spoznam da je zdravlje najvažnije. Bila je to prilika da se prisetim koliko me je muzika oblikovala kao ličnost i vidim prijatelje i poznanike sa kojima sam se lepo ispričao i otrgao prethodnu noć od uobičajene kućne rutine.
Issues of Life imaju dva albuma, svirali su i pesme sa trećeg, koji je u fazi uobličavanja. U pitanju su hardkor uzdanice Stare Pazove čiji melodični/emo izraz svoje korene vuče pre iz radova grupe Embrace nego npr. Bad Religion. Ko zna o čemu se radi, zna. Ko ne zna, nije na gubitku. Čini se da bend bolje funkcioniše u strukturisanijim kompozicijama nego kucačinama sa početka karijere, oseća se da to više nisu isti ti ljudi - već mnogo stariji, i dalje orni da puste sopstveni krik postojanja u ovom haotičnom svetu. Više eksperimenta i manje insistiranja na žanrovskoj strogoći je ono što bih ja voleo da čujem u muziciranju ovog benda, a bubnjar, iako mlad i talentovan bi trebalo još da vežba na svom instrumentu.
Concrete Worms sam gledao nekoliko puta pre desetak godina i u odnosu na tad se malo toga promenilo. Visokoktanski mahom ubrzani pankenrol kome se ne može prigovoriti uvežbanost ali se može štošta reći o nepostojanju pamtljivijih pesama. Grupe poput ove su so svake scene, zahvalni za žive svirke i ako ništa drugo, treba im se odati respekt zbog dugovečnosti.
Eto tako, sve u svemu nije bilo loše, ali davno su prohujali dani kada sam slepo pratio ovaj šablon i krenuo dalje pošto sam spoznao tu katarzičnu činjenicu. Ali fakat je da ga se i dalje rado sećam i da njegovi delovi i danas konstituišu temelje mog bića.
Obznanili nasdvoje u 27. kolovoz 2008 3:04:55
