idealno&pragmatično

Left Lane Cruiser/Rough Blue, DNK, 6. 10. 2008.

Ma jebeš fotke, možda okačim neku koju je opalio gosn Reakcija, ako ih se  dokopam. Ove koje ja imam su privatne i neću da ih kačim da neko ne pomisli da se hvalim.

Simbolično, intervju sa Džoom Evensom, pevačem i slide gitaristom grupe Left Lane Cruiser iz Indijane bio je i poslednji tekst na mom starom radnom mestu, a dan njihovog koncerta u Beogradu ujedno i prvi na novoj poziciji.

Čim sam čuo da Bad dovodi ovaj duet iz Fort Vejna u Beograd mojoj sreći nije bilo kraja, što je mnogima bilo čudno jer gosn Bad i ja nemamo ni izbliza sličan senzibilitet. No, iako do sada i nisam umeo da uživam u bluzu - LLC su mi otkrili da ovaj žanr može da bude itekako prljav i moćan, i što je još važnije, da ima brejkove nalik na one korovske.

Danima sam se ložio i imao onaj čudan predosećaj u stomaku da nas ovi likovi neće izneveriti i da će nas oduvati. To se i dogodilo. Inače sam za vreme nastupa domaće predgrupe Rough Blue iskoristio priliku da se upoznam s članovima benda koji su mi se zahvalili za intervju, a u stvari sam ja bio taj koji bi njima trebalo da se zahvaljuje. Skromnost je odlika suštinski velikih ljudi.

Bluz k'o bluz, to je jadikovka malog čoveka i prevladavanje njegove nezavidne pozicije putem terapeutskog učinka pesme. LLC su kanda mnogo sjebani jer su njihove pesme o hrani, neuzvraćenoj ljubavi i generalno prljavštini koju realan život sa sobom donosi.

Au, kakav je to koncert bio! Bubnjar Bren je mnogo jako udarao svoj instrument, pokazujući nam maksimum gotivnih fora s tehničkim minimumom, dok je Džo sedeo i davao svoju dušu svima prisutnima. Nema nikakvog foliranja, na sceni je bio bend koji daje 120 posto svojih mogućnosti.

Osim hitova sa ovogodišnjeg Bring yo' Ass To The Table i klasika s prvenca Gettin' Down on it (2006), ovi su se neoroots majstori iskazali u sviranju brojnih prljavih bluz tradicionala za čija vam imena ne mogu pomoći. Ređale su se Big Mama, Pork n' Beans, Riverwalk, Wash It, Set Me Free ali i proverene vrednosti poput Black Betty, za koju naknadno saznadosmo da je u pitanju numera s Lead Bellyjevog repertoara. Žikica Simić i Anton Partibrejker imali su šta da čuju a verujem i da im je srce preskakalo.

Čak je i kritičkija polovina nasdvoje, koja je sebi dopustila luksuz da onomad obriše ovaj bend sa svog harda, bila zadovoljna viđenim te se složno uputismo da pazarimo po majicu i ploču za naš nedavno instalirani gramofon. U ponudi je nažalost bila samo Bring yo ass... ali je do jaja - reč je o narandžastom vinilu.

I to dolazimo do epiloga. LLC su održali javni čas na temu kako muzičar treba da pristupa svirci, a nama ostadoše suveniri da se sa radošću sećamo ovog možda i najboljeg ovogodišnjeg koncerta koje su ove uši čule a oči videle. Davali smo novac kada smo kupovali majice i ploče, ali već sad znam da one za nasdvoje više nemaju cenu. Jer su nam LLC, ta dva simpatična momka iz Indijane, sinoć dali sebe. Dobro je dok ima takvih.

Wash It

Obznanili nasdvoje u 7. listopad 2008 3:31:41