Postovi
Lutke - SKC, 28.11.2008.
Gadno vreme juče! Duvalo je, padala kiša, susnežica, šta li je. Ali, ja sam još par nedelja ranije odlučila da ću ići na koncert Lutki čiju kasetu Polyester nisam vadila iz vokmena kada je album izašao.
Ali tek kada sam se, pre dve godine, preko leta našla na Paliću, pesme "Sjaj", "Ne mogu da sakrijem to", "Soba 902" i ostale sa ovog albuma, dobile su posebno mesto u mom muzičkom brevijaru.
Pošto Lutke nikada nisam čula naživo, a ni od onda ih nisam preterano sebi puštala, uvila sam se u šal i krenula bez nekih preteranih očekivanja. Iako smo došle prve, dve vojvođanske duše i ja, ispalo je da smo poranile, pa su se oko nas još uvek pripremali članovi benda, izlagale majice, diskovi, bedževi i nekako lenjo pristizao narod. Ja sam već postajala nestrpljiva i raspoloženje mi se popravilo tek kada sam ugledala jednog od članova benda Čovek bez sluha koji se stepenicama zaputio na gornji sprat de je svirala Generacija 5 (mislim da su oni počeli na vreme). Nizali su se hitovi po izboru indigo didžejeva pomešani sa probnim melodijama Lutki.
Kad je krenulo, prekratila sam sebi muke onog postepenog približavanja, pa sam odmah stala u prvi red. Bas je svirala kršna devojka iz Krša koja me očarala i dala novo značenje vapaju iz pesme «Zašto sve krš devojke slušaju rokenrol». E, to se zove opstrukcija, dečko, što bi rekli Hetrik moderatori. Moje «UA!» nakon ove pesme Lutki bilo je izlišno jer ova cura uživo pokazala da zna za jadac. Pevala je i prateće vokale i unela kabaretsku notu u inače nonšalantan nastup benda. U svom nastupu veselog Pjeroa nije se trudila da se poravna sa romantičnom, zanosnom i tru, već je pronašla svoj priključak, time dodajući novi, ludi plavi čuperak urednim Lutkama. Dečačka otresitost sa kojom drži gitaru, ne sprečava je da ženstveno pleše, ali i da klovnovski šutira vazduh i pravi komične izraze lica.
Bubnjar za koga je frontmen Lutki rekao da je povučen, zaista je tako i delovao. Zgrbljen nad bubnjevima, sav fragilan, delovalo je skoro neverovatno da je kadar da pravi onakve udarce, jer su pesme barem meni zvučale tvrđe neko na albumima. Videlo se ipak da puno toga u sebi proživljava iako ne pada u trans da svi vide.
Svirali su "On je mod", "Nisi sam", "Moderan svet", "Zašto sve krš devojke slušaju rokenrol". Žao mi je što nije bilo više pesama sa Polyestera. Iščekivala sam "Ne mogu da sakrijem to", "Miris predgrađa" i "Soba 902". Međutim, "Smešak kobnog jutra", "Sjaj" i "Novi dan" nadoknadili su mi neispunjeno.
Nenad je nastupio kao da peva pred mnogo brojnijom publikom bez obzira što je sala bila jedva popunjena i, kao i obično, u početku suzdržana. U par navrata bodrio je publiku da peva delove refrena i u jednom trenutku podigao ruke iznad znojem okupane glave i rekao nešto u stilu: znam da je jeftina fora, al ajmo svi... Onda je krenuo stadionski da udara dlanovima iznad znojem okupane glave. Nisam se okretala da vidim ostale, ali ja sam odmah prihvatila!
Jedina mana koncerta je što se onoliko kasnilo. U isto vreme, u velikoj Sali SKC-a iznad nas svirala je Generacija 5. Mislim da su oni počeli na vreme. Ipak, kada je već jednom počelo, Lutkama je sve oprošteno! Prooobaj da u glavi budeš sam, nemoj gledati na sat...
Obznanili nasdvoje u 29. studeni 2008 13:43:06
2 Comments: