Postovi
Mercury Rev - Snowflake Midnight (Yep Roc/V2)
Mnogi verni čitaoci se bune da uglavnom ne znaju o čemu se radi kada se na ovom mestu piše o muzici, pa ajde da ne pomisle da mi ceo dan provodimo po budžacima tražeći bendove za čije članove ni najbliža rodbina ne zna da su muzikalni. Mercury Rev je, verujem, poznato ime.
Sada već daleke 1998.-1999. četvrti album ovog sastava Deserters Songs bio je potpisniku ovih redova jedina veza sa realnošću drugačijom od one koja ga je okruživala i time mu egzistencijalno pomagala u plemenitoj potrebi da bude neko drugi tako što će biti neko. Potisnute pretnje, avioni, ubistva, zlo... ma pakao su bile te godine... Ova ploča je bila lek.
A kako i ne bi kad je i za grupu to bio svojevrsni purgatorijum na kome su se očistili od svoje divlje rokenrol prošlosti i života ispred vremena. Pronašavši sebe, prigrlili su jednostavnost i postali jedni od retkih pop zvezda koji nisu izgledali lažno.
Posle solidnog All is Dream, prethodna ploča Secret Migration (2005) nije bila ništa specijalno, ali joj se ni dan danas ne može oduzeti izvesna raskošnost. Nažalost, na novoj ploči grupa ponovo traži sebe. Ovog puta u elektronskim prostranstvima i ne uspeva da se pronađe.
Snowflake Midnight većim delom zvuči kao drugorazredni Depeche Mode (doajeni alternative za japije), i ne pomažu ni intrigantne klavirske partiture, ni mistični neo-klasični zahvati, ovo je u najboljem slučaju muzika za liftove, isključujući par osrednjih pesama. Mislim, može sad da dođe neki die hard fan benda i da ga pohvali kako se opet otisnuo u rizik, ali ovde ljudi nikako da shvate da se rizik ne isplati uvek. I ne treba ga tretirati kao vrednost po sebi.
Glas Jonathana Donahuea je i dalje simpatično unjkav, "psihedelični" tekstovi su u najboljem slučaju banalni, a u najgorem kriminalni, (primer "Dream of a young girl as a flower" - nekad ni engleski ne pomaže) puni nekakvih ispraznih naturalnih vizija koje mene ne mogu da popnu ni do prvog sprata, a kamoli da mi stvore neku astralnu viziju. Ili možda sam ja samo glup pa ne razumem. Ali kad malo bolje razmislim, ni ne želim da znam. Iz poštovanja prema bendu što mi je pružio ruku spasa kada mi je egzistencijalno bila najpotrebnija neću obrisati ovaj album, ali nebo zna da ga više nikad neću ni pustiti sebi. A moguće je i da sam u međuvremenu potpuno stao na noge. I mrzim kad sam hejter.
SnowflakeMidnight&SensesOnFireRemiksi,KomadaDva
Butterfly's Wings
Obznanili nasdvoje u 19. prosinac 2008 3:15:56
