Postovi
Mlle Caro & Franck Garcia - Pain Disappears (Buzzin' Fly)
I stvari i ljudi se menjaju u vremenu. Eto uhapsiše Radovana, kad se tome niko nije nadao, a ja ću, možda po prvi put, da se pohvalno izrazim o nekom čistokrvnom pop albumu.
Slušajući francuski duet Caroline Laher & Franck Garcia konstatovah "New Order" i mislio da ga više nikada neću pustiti. No, desilo se nešto veoma čudno - pustio sam ga. I opet, i opet, i opet...
Muzika na Pain Disappears zvučno jeste pop ali je u stvari miljama daleko od onoga što se obično krije iza toga. Jaka, iskrena, smislena. Drugim rečima, prava stvar. Iako žanrovski čvrsto utemeljena u melanholičnom elektro iskoraku, posle nekoliko slušanja dolazi se do zaključka da je to samo nukleus iz koga se priča dalje račva u nekoliko podjednako bliskih a udaljenih tačaka.
Sentimentalna Always You otvara album prelazeći u haus-badi-gotik mračnu poslasticu Apologise koja se izvitoperuje u kucačinu Dead Souls... I tako bismo mogli svaku pesmu da pomenemo ali nećemo osim elegantnog dragulja I Don't Want. Garsijina lirika je odlična i direktna, a njegov glas je samo naizgled monoton. Za kraj ove neočekivano dobre ploče je ostavljeno nekoliko veoma lepih instrumentala.
Da se razumemo, znam ja i za Smiths i za New Order i za Depeche Mode i za Saint Etienne i za Everything But The Girl (čija je negdašnja lepša polovina Ben Watt ujedno i gazda kuće Buzzin' Fly koja stoji iza Pain Disappears), ali sve je to meni ista (monotona) priča. Ali k'o što rekosmo na početku, ljudi se menjaju pa tako i ja nisam izuzetak, a Pain Disappears je super album.
Dead Souls (radio edit)
Obznanili nasdvoje u 25. srpanj 2008 1:29:46
