Postovi
Napretkom do progresa
Kragujevačka tragikomedija oko zatvaranja jedine (!) knjižare u gradu paradigmatična je slika Srbije na putu ka boljoj, robotizovanoj budućnosti. Gazda Miško se opet sakrio iza nekog fantomskog imena, spreman da nas još malo povede ka tranzicionom dobru držeći nas u svojim džepovima. Dakako, bez knjiga, ko se još time bavi?
Jedan od mojih kumova je upravnik te knjižare. To mesto je bilo jedno od najprijatnijih koje sam ikada posetio. Knjiga kol'ko 'oćeš; razgleda se & lista se do mile volje; mnogi koji nisu imali ništa osim želje za znanjem tj. radoznalosti, mogli su da zasednu i čitaju ono što ih zanima. Nakon nekoliko provedenih sati bi otišli. Mnogi od njih nikada tamo nisu ništa kupili, a dolazili su maltene svaki dan.
No, nije ovde o tome reč, nego o nečemu drugom - pozitivnijem, jednoj pojavi koja daje nadu da nije sve otišlo dođavola. Među potpisnicima te peticije verovatno ima dosta vonabija, ali dobro je što ona postoji. Kragujevac je njom sačuvao obraz u trenucima kada se vraća u status kasabe u kojoj potpuno caruju lokalne kabadahije koje drže objekte široke potrošnje - kafiće, folkoteke, kladionice, ruletionice i ostale spomenike kapitalizma, za koji nas neumorno ubeđuju svaki dan da je naša neumitna, bolja, sudbina. I znamo da su peticije ćorav posao, ali mogli su da okače i neku elektronsku pa da se potpišemo svi đuture.
Kum javlja da ga seljanke na pijaci čašćavaju krompirom, ne dajući mu da plati. Kada kupi pola kile kajmaka, prodavačice dodaju još dvesta grama pride posle provere da je on "onaj što se bori protiv Miškovića".
To znači da nam je duša neuništiva, a nakon svih jebada, kolektivna svest se drži na i dalje šokantno visokom nivou. I dokle god je tako, ima nade za nas, pa makar svi crkli od gladi u zimi i nemaštini.
Obznanili nasdvoje u 9. travanj 2008 1:16:16
