Postovi
Nema više vremena... Idemo ispočetka!
Tako je, kao što je u prethodnom javljanju obznanila zanimljivija polovina nasdvoje, koja od sinoć na Dorćolu s pravom nosi nadimak Nostradamus (nakon predviđanja da će Turci dobiti Čehe, "koji ne liče da su fudbalska nacija"), u svojoj 11. sezoni igranja najčarobnije igre, po drugi put sam, na vrlo volšeban način ispao iz IV lige. Ovo što gore vidite je grb mog tima, majstorski rad mog bivšeg pašenoga, Budvanina norveške krvi Bobana, inače pasioniranog ronioca i još boljeg kuvara. Moja kreacija, njegova egzekucija. Ubi-tačno.
Prošla me tuga i nemali bes, koji sam osećao dok sam u bungalovu na bosansko-crnogorskoj granici skamenjeno posmatrao ekran mog mobilnog telefona na kome je pisalo da sam ispao. Svako slovo je bolelo. Igrao sam baraž sa mnogo slabijim protivnikom, vodio sa igračem manje do 89. minuta, a onda se dogodio češki sindrom. Jebiga, idemo dalje, cilj je da se što pre vratimo u četvrtu ligu, a to neće biti nimalo lako.
Umesto da kukam, pisaću o tome koliko mi hettrik znači kao igra i šta predstavlja u mom životu. Ta igra je važan deo mog onlajn identiteta i početak postojanja moje internet persone, koja se paradoksalno izrazila kada sam krenuo da forumašim sa strancima na jednom političkom forumu unutar igre, ubrzo otkrivši patriotsku dimenziju svoje ličnosti, za koju sam do tada mislio da ne postoji. Naravno, u prvo vreme su mislili da sam ostrašćeni mentol, a sada sam uvaženi član federacije, onaj koji ne odbacuje sve Zapadno samo zato što se strasno & permanentno odaje čarima bespoštednog & argumentovanog kritikovanja kratkovide & dugotrajne zapadnjačke politike prema zemlji u kojoj živim.
Skoro milion igrača je respektabilna cifra koja tvori svet za sebe. Mnogo, mnogo prijatelja sam stekao zahvaljujući igri koju neprekidno igram od februara 2005. i zimskog raspusta u Kragujevcu koji se sveo na neuspešno učenje Metodologije političkih nauka i danonoćno blejanje na netu.
Koristim priliku da pomenem neke od ljudi koji su svojim onlajn prisustvom obogatili moj život i učinili ga bar malo podnošljivijim: u prvom redu to je moj brat, Zadranin Damir, sa kojim sam se odmah dogovorio da ne pričam o politici i odmah zatim imao zadovoljstvo da mnogo saznam o tzv. alternativnim verzijama istorije, sa posebnim akcentom na Stari Egipat. Damir sa mnom deli i sličan fudbalski senzibilitet i milina je družiti se sa njim. Nas dvojica smo, zajedno sa danskim učiteljem Kopernikusom Ratnici svetla, što je titula koja nam je ostala još od davnih dana provedenih u Federaciji za filosofiju i spiritualnost iz koje smo pobegli zato što je Estonac Androg, njen osnivač, pomalo debil. A sem toga je, u duhu svoje nacije, kripto-fašista i otvoreni rusofob.
Sledeći koga ću pomenuti je Semjon Pauker, mladi moldavski Jevrejin koji godinama živi u Nemačkoj i stažira u tamošnjem ministarstvu inostranih poslova. Ludačka sudbina, reklo bi se: Semjon je jedna od onih glava koja pleni svojom erudicijom i nepadanjem u vatru, već se kao pijan plota uvek drži činjenica. Kritičar Putinovog načina vladavine našao je način da to ne pobrka sa "naprednom" mržnjom prema svemu ruskom, na šta se svodi sentiment najvećeg broja ovdašnjih i tamošnjih anti-putinovaca.
Posebno uzbudljivo je bilo drugarstvo sa sinom Dragiše Binića, koji živi u Češkoj i igrao je fudbal za reperezantaciju u mlađim kategorijama ove zemlje. Osim što igra fudbal, Bina junior je i student na tamošnjem fakultetu političkih nauka, a njegova tema za diplomski me je fascinirala, i vezana je za nacionalizam kao ideologiju navijača najvoljenijeg kluba, nekadašnje srpske institucije FK Crvena Zvezda.
Drugujem i sa Brajanom Vilsonom, američkim marincem stacioniranim na Havajima. Pravi američki patriota koji je sada dosta razočaran u spoljnu politiku svoje zemlje, radoznao, ponekad nadrkan, uvek temeljan, posle početnih nesuglasica postao je moj dobar e-prijatelj.
Tu je i Danac Mogens, koji koristi nimalo prijatan nick Helmut_Kohl na ovoj igri . I on je više puta baš kao i Norvežanin Harm (njegovo pravo ime je zajebano za pamćenje) pokazao saosećanje i zdrav razum u pogledu patnje srpskog naroda, ali je mnogo puta i kritikovao stvari kojih bi se, u najvećoj meri, i svaki Srbin koji drži do sebe trebalo stideti. Sa nekadašnjim Bosančerosom i sadašnjim Austrijancem Džinom nikada se nisam razumeo, a to se može reći i za nekadašnjeg Rusa a sadašnjeg Kanađanina čije sam ime zaboravio, koji mi je išao na jetru. Obojicu više ne viđam. I jedan i drugi su mi bili dokaz nebeske moći medijske propagande i pojednostavljenog gledanja na stvari. Na žalost, nisu jedini.
Napisao sam ko zna koliko o ovoj igri, a da samu igru, izazov za strpljive, skoro da uopšte nisam ni pomenuo. To je s toga što je hettrik mnogo više od igre, svojevrsna globalna zajednica koja se bazira na dobroj volji a ne na ucenama. Čast mi je što sam njen deo.
Obznanili nasdvoje u 16. lipanj 2008 15:44:55
