idealno&pragmatično

Nepodnošljiva lakoća deljenja (preko kolena)

Jeste, moralo je jednom i do ovoga da dođe. Baviću se voljenim preCednikom ali i ne samo njim. Naravno, i posle osam godina od svrgavanja i dve godine od smrti (pogibije?) drugačije sa Slobom i ne može.

Početak devedesetih i potpuna informaciona blokada tj. zauzimanje svih relevantnih pozicija u medijskom prostoru od strane lojalnih nužno je doveo do pojave kontrahegemonije u srpskom društvu. Kakva su to divna, crno-bela vremena bila! Slušao se B92, patilo se sa Sarajlijama, slušali se albumi iz glavnog grada Bosne, ono što je pisao Pera Luković je (kao) imalo smisla... Dovoljno je bilo da mrziš tiranina i savest ti je bila čista. Samo što Sloba, osim u pozno doba svoje vladavine, nije bio tiranin. Medijska sloboda je bila mnogo veća nego što je danas, i na to ćemo se još vratiti. Da su Albanci s Kosova zaista bili onako mučeni kao što tvrde Zapadnjaci kad opravdavaju agresiju-u-ime-mira ne bi bili izuzeti od plaćanja poreza i bilo kakvih drugih obaveza i dažbina i ne bi mogli da imaju paralelne institucije - temelj današnje tzv. države. Jasno je da onima sa sećanjem ne moram puno da objašnjavam ali moram da podsetim zaboravne.

"Zaboravni" se megaprisutni u javnosti sa svojim verzijama istorije, koje su pune proizvoljnosti i, zašto ne reći, laži (npr. cenjeni Bevc koji pun ideološkog naboja u poslednjoj "Gali" piše  "Nijedan totalitarni režim ne gleda blagonaklono na slobodno kretanje svojih stanovnika i čini sve što je u njegovoj moći da isto spreči ili barem oteža (naš slučaj tokom 90-ih), na svu sreću većina takvih oblika se ugasila, a primer Evrope otvorenih granica predstavlja dobar primer jedne plemenite ideje čiji ćemo deo postati uskoro" - auf, ne znam stvarno ko je otežavao putovanja i ko ih otežava i danas, jer Slobe više nema iako je povremeno bio i garant mira i stabilnosti, kad je radio kako mu je rečeno vize su i dalje bile IN). Ko nema za vize, neka čita knjige, veli Bevc lepšem polu.

Elem, niko ne bi da bude đavolji advokat ali stvarno što je mnogo mnogo je. Eto, sa svakim novim julom i novom histerijom oko Egzita mi se uvek redovno podsetimo i kako je taj festival nastao iz političkog bunta. Ispada da je nekulturno da se priča u šta se to događanje u međuvremenu pretvorilo, ali ono što je jasno je da je njegovo postojanje sa stanovišta zdravog razuma naprosto besmisleno, a da zapah koji širi ima sličnosti sa likovima koji su se krili iza jednog letnjeg meseca, predvođeni Cvetom u kosi.  Za slatkiše s dioptrijom: ono što je JUL u Srbiji bio poznih devedesetih liči na ono što je EXIT u istoj državi nultih godina. Sveta krava za koju ne važe zakoni, ne važi ništa. Sve je dozvoljeno!

Mene taj osećaj nije napustio još od npr. 2003. kada sam na TV B92 (koja je u tranziciji ostala bez trunke duha i postala još samo jedna korporacija) gledao tadašnjeg PR te manifestacije kako veli da "festival propagira ideje (parafraziram) ljubavi, sreće i... ovaj... ah da... slobode" (veliki kez). I ono, brate mili, bude ti mnogo loše od tolike mimikrije.

Još gore je bilo iduće godine kad smo posmatrali zbivanja s festivala Echo na TV Pink, pa još pride gledali Željka Mitrovića kako vodi nemačke crnčiće iz grupe "De-Phazz" (koja je naravno tada bila "ultimativno urbano iskustvo" po rečima muzičke elite, a pojma neam šta se s njima desilo u međuvremenu, propali u beton kao i milioni pre njih) u kafanu "Dačo" na Karaburmi. Naravno, niko posle nije izvestio da su apsolutno SVI koji su radili na tom festivalu izduvali za pare, i dalje se svi lože da je Sonik Jut bio u Beogradu... Tužno.

Danas imamo situaciju da se "Exit" ne odriče svojih političkih korena i dalje zastupajući "najprogresivniji" deo naše zemlje, služeći povremeno i kao ispostava EU u Srbiji. Vidimo nasmejanog Olija Rena kako pika fudbal, neki "naši" Zapadnjaci dele lekcije o savremenosti... Podseća na one Slobine i Mirkove posete fabrikama i svečana otvaranja mostova.

Dakle taj festival promoviše neke vrednosti nudeći nam i neke "promotore"  koji ostaju na nivou npr. Paris Hilton, javnih ličnosti koje su poznate a da niko ne zna po čemu su posebne ili kako su došle do javne pažnje (primer - komentar: Slobo vrati se!). Bombardovani smo sa svih strana reklamama, TV emisijama i spec. časopisima posvećenih festivalu. Javna je tajna da festival ne plaća 90 % zakupljenog prostora, dajući tako svoj doprinos burazerskoj ekonomiji. Viši interes, ili šta već, nije mi niš' jasno al bi stvarno bilo zanimljivo videti poslovnu stranu cele priče, onom segmentu  koji vazda pedantnom i iscrpnom Marku Artukoviću u istorijatu festivala (izašlom u ovogodišnjem specijalu) nije probudio budnu & agilnu znatiželju jer takva pitanja imaju anti-evropski pedigre per se, što govori da postoje demokratska i nedemokratska lapanja. Ako je za utehu, znamo od ranije da postoje demokratska i nedemokratska ubijanja...

Ostavimo sad po strani srebreničke majke, kojima i pored sveg bola ne manjka snage da kliču koljaču kao što je Orić, i tamo neke civile (nekoliko hiljada) koje je NATO humanitarno pobio (koliko ih je osakatio nebo zna, za vas piše jedan invalid). Da ne bude zabune, mene Exit veoma malo ili nimalo interesuje, nikad nisam ni bio na njemu i ne verujem da ću ići sem ako ne budem morao (poslom dakako), jezikom Dirtbombsa ne wreckuje mi flow, ali pokušava. Ali naravno, to mi ne oduzima pravo da o njemu pišem. Ono što mene zanima je odnos ideologije i ovog događaja, koji je svakom mislećem biću jasan, i da taj festival suštinski ima veze s muzikom onoliko koliko u Šešeljevim knjigama ima šta da se pročita. Odnos kultura-ideologija je za mene od egzistencijalnog značenja pošto me linija podele bukvalno seče na pola, a meni je i ovo neizdrža što mi je NATO ostavio kao uspomenu dovoljno... I stvarno neka Teofil, kad neće niko drugi, prevede Kermaunerova "Pisma srpskom prijatelju", za nas zatucane koji ne znamo slovenački. Neka bude malo i on od koristi.

U knjizi "Neće da stane, ne može da stane" ovog čoveka naišao sam na vrhunsku misao u odeljku posvećenom regeu, tačnije priči o mirenju Seage i Menlija na Marlijevom koncertu, da je  "na Jamajci kultura uspela da se održi iznad politike". Kako bi bilo divno da to važi i u Srbiji, ili da se barem tome teži. Na žalost, našim "kulturnim radnicima" je najbitnije da se svrstaju u neko jato i da pritom dobro isperu usta "srpskom nekulturom" naširoko koristeći Slobu kao smokvin list za sve ono (puno) što ne valja i ono (malo) kao Exit, što funkcioniše i valja. Poltronstvo, samoreklama i licemerje nisu dobar predložak za cvetanje stvaralaštva, ma koliko u sebi imao karijerizma i ambicije, i bio na pravoj strani. Utvrdilo se da delanje na rečima ne funkcioniše, imidž Srbije je i dalje jadan. A ako je nešto postalo jasno, onda je to činjenica da je nekima od nas do imidža jedino i stalo.

Obznanili nasdvoje u 6. srpanj 2008 0:02:05