Postovi
Ne-zavisnost
Kako je i najavljeno, privremena kosovska skupština je juče proglasila secesiju, stavivši tačku na dugo pripremani scenario. Postavlja se pitanje kako će ova dalekosežna odluka uticati na poziciju i interese Srbije.
Loša vest je da smo u prilično teškoj poziciji, ali ohrabrenje predstavlja činjenica da smo i dalje krojači svoje sudbine. Još koliko prošle nedelje aktuelna dilema Kosovo ili EU je ovim činom dokazala svu svoju ispraznost. Naime, pošto se EU većinski izjasnila za nezavisno Kosovo, što je protivno važećem Ustavu Srbije, jasno je da je EU napravila izbor koja ne ostavlja puno prostora Srbiji u tom pogledu. Na taj način, Srbija daje svoj doprinos ideji vladavine prava, koja je, kao što je poznato, standard u svetu 21. veka.
Po milioniti put smo imali priliku da se uverimo da nije bio problem ni Milošević ni Srebrenica ni Račak ni Arkan... već su glavni problem bili i ostali Srbi kao takvi. Sa time se mora računati pri povlačenju diplomatskih poteza u nastupajućem, ključnom periodu. Samoizolacija svakako nije rešenje ali mera dostojanstva mora postojati.
EU je imala osam godina da osnaži evropsko raspoloženje u Srbiji. Zašto to nije učinila ostaje otvoreno pitanje. Imala je vrlo raspoložene saveznike u samoj Srbiji na vlasti da im pomognu u tome. Ovim činom se stvara kontra efekat slabljenja njihovih pozicija. Ako je to uopšte kontra-efekat sa aspekta njihovih dugoročnih ciljeva. Sebični interesi demonstracije evropske harmonije preko leđa Srbije i srpskog naroda su ponovo prevagnuli, a sve za račun SAD. Tako je, ni kriv ni dužan, osvedočeni kriminalac Hašim Tači postao promotor evropskih težnji i ideala na Balkanu, što je svojevrstan apsurd, od kojih evropska praksa, istini za volju, na Balkanu ni ranije nije bila lišena. Svojstvo američke spoljne politike, posebno izraženo od kraja Hladnog rata, da se sa najvećom silom sveta može ući isključivo u bespogovorno poslušnički, a ne partnerski odnos ni ovog puta nije promenjen. Mnogi to i dalje nazivaju civilizacijom ili čak vrednošću...
Ono što je u svakom slučaju jasno je da su sve maske pale i da imamo prilično čistu situaciju. EU je i dalje satelit SAD koje na ovaj način po svaku cenu žele da uspostave drugu NATO koloniju na Balkanu. Pada u vodu i argument da je agresija na SRJ 1999. godine bila vođena humanitarnim motivima - sada je jasno da je cilj bio otimanje teritorije. To "sada" treba uzeti uslovno, jer je to stvar koja je u stručnim krugovima poznata odavno. Ništavan je i argument da je glavni problem na Balkanu bio Milošević, pošto se politika podržavanja albanskih secesionista ni za jotu nije izmenila ni nakon njegovog silaska s vlasti. Samim tim ostaje nejasno, kako u svetlu ovih činjenica, bilo ko u Srbiji može ostati iskreni evro-entuzijasta, ako je ranije i bilo takvih. Sa druge strane, samo poznavanje činjenica nije dovoljno, te rukovodeća elita mora da povlači kreativne, inspirativne poteze u cilju ostvarivanja celovitosti srpske države.
No, jedan problem koji nije na prvi pogled vidljiv je najopasniji, i na neki način predstavlja reprizu prakse iz devedesetih, koji su, iz optičkih razloga zaveli srpski narod i duboko ga duhovno osakatili. Naime reč je o suštinski necivilizovanoj i varvarskoj politici država koje u svetu imaju reputaciju najcivilizovanijih. Ako one služe za primer i orijentir ostalim manje civilizovanim državama, postavlja se pitanje u kakvom ćemo svetu živeti za 5-10 godina.
Suprotno turbo-folkerskim nazadnjačkim ispadima bahatosti i prostaštva koji polaze od teze da "u inat svetu treba biti necivilizovan" koji su obeležili javni prostor tokom devedesetih i čija je stigma i dalje itekako vidljiva, kao i histeričnom "evroentuzijazmu" koji tvrdi da treba povlađivati svakom činu okupatora, uvek biti nasmejan i učiti od silnika, koji je uvek u pravu, čini se da je optimalan stav ostati civilizovan ali nikad na štetu sopstvenog identiteta. To jeste najteže, ali život u Srbiji na početku 21. veka oduzima mogućnost prečica i lakih puteva. Drugim rečima, nije preporučljivo podlegnuti strastima i biti isključiv. Dugoročno gledano višestruko se isplati, a mi se upravo nalazimo na početku još jednog maratona. Treba štedeti snagu, biće nam potrebna.
Obznanili nasdvoje u 18. veljača 2008 0:40:30
