Postovi
Nobunny - Love Visions
Kreće bluzerski gitarski vez, zatim lupanje po klaviru ko da je kriv. Onda ide glas, promukao, iz petnih žila, kaže: She bought a ticket for a midnight train, she sais she got to do her own thing. Nadolazi vam: ma, jebo joj ja mater! Kako je mogla, pričaj brate! Na svaki vrisak mesto upitnika, dođe vam da mu kupite piće. Ama, kučka jedna! Na pitanje: Where did she go?, izdire se hor, napaćen, al dobrano podgrejan i pod sveopštom parolom, daj da podržimo momka, ko u najgorem mjuziklu gde, kad nekom prigusti, i žene što prostiru veš bace po koju rimu da mu olakšaju. Pljunu po dragoj, onako svojski, preko tek opranih gaća. Pa, baja nastavi niz ulicu da bi mu cvećar dobacio: zaboravi je, ko joj bre jebe mater. A, mučenik, iz petnih žila, i dalje ide niz ulicu, seru po njemu ptice, izmenjaju se sva godišnja doba, i sve to taje cirka tri minuta tokom kojih se Where did she go? potrefi tačno u trenutku kad skočite da dodirnete plafon.
E, to su Nobunny. Za premotavanje. Za igranje. Za iživljavanje. Fali samo igla na gramofonu pa da osetiš kako ceo svet vrtiš oko prsta, jer niko ne zna koliki si genije samo zato što vičeš na sav glas uooooo. Znoj je jebeno metafizička supstanca!
Obznanili nasdvoje u 20. kolovoz 2008 1:09:52
