idealno&pragmatično

Olimpijada i još ponešto

Ma može i bez slike. Za nama je uzbudljiv sportski dan. Počelo je sa vaterpolistima koji do sada i nisu nešto oduševili ali su sa početkom druge četvrtine protiv Španaca prikazali svoju igru i samleli protivnika. Iako nisam nešto upućen u kombinatoriku po grupama koja je realno slabije SAD dovela na prvo mesto u našoj grupi, nesumnjivo je da su kuhinje radile, sitne strategije i računice u kojima su Hrvati prošli najgore, Crnogorci ok, a mi, čini se najbolje. Nema sumnje da smo protiv Amera favoriti, a finale je kao i uvek lutrija pogotovo u vaterpolu koji je uz rukomet sport u kome sudije najviše mogu da utiču na igru. Pitanje je: da li će se prvi put olimpijskim povodom čuti Bože pravde?

Nadao sam se da to može da se desi odbojkašima ali je u trileru sa Amerima koji je bio težak za gledanje a kamoli za igranje medalja ostala pusti san. Velika šteta, momci su zaista izgarali i pokazali kako se igra za otadžbinu ne samo sad već i oduvek, zbog toga i volim da gledam odbojkaše kojima i ovog puta zahvaljujem na svemu jer ponovo nisu razočarali iako su ispali. Kapiram da je njima najteže, ali s obzirom na potencijal ekipe, još dugo ćemo mi sa njima strepeti i radovati se pobedama. Ista ocena važi i za odbojkašice koje su u Pekingu stekle iskustvo. Još samo da ode Terzić kako bi se vratila Anja Spasojević i evropski i svetski vrh nije daleko.

Zločinačko udruženje FK Partizan maskirano u Fudbalski Savez Srbije smenilo je selektora Đukića i dovelo Antića na mesto selektora. Gledao sam fudbalere u Kini, realno su pružili maksimum, a protiv Australije nisu ni imali sreće. Dokle će se nastaviti propadanje ovog sporta u Srbiji? Dokle će legende poput DŽaje da ispaštaju a krimosi kao što su Zeka, Bjeka, Karadžić i ostale gangsterske njuške da vode kolo. Kao što vidimo već duže vreme, njihov šićardžijski mentalitet se preneo i na igrače i naravno da među njima nema ljudi koji misle već samo tikvana koji se boje da urade nešto na svoju ruku - npr. da budu pobednici. Đukić je tako nešto probao i njegov slučaj je opomena za sve koji probaju slično. Utakmica s Francuzima je za dve i po nedelje i strah me da mislim uopšte o tome.

Ova nevesela priča se može proširiti i na olimpijski bilans: za sada dve medalje i vaterpolisti će nadam se uzeti i treću, ali ono što zabrinjava je da su i Čavić i Đoković sportisti koji nisu stasali u našoj zemlji. Ne postoji nikakav sportski plan, nikakva masovnost, samo površno otimanje o slavu i slikanje sa uspešnima. Stvara se konfuzna i pogrešna slika da se uspesi podrazumevaju a niko ne pita te sportiste kako se pripremaju i od čega žive. Onda se pojavi ona nadrkotina s dva prezimena iz G17 i krene da bunca kako je sport u Srbiji okej i kako očekuje medalje. Ma važi. Treba da se šutiraš u dupe što ih uopšte i ima ovoliko.  Tolerišu se krimosi i guraju mamini i tatini sinovi a pravi talenti propadaju. Nema morala u srpskom sportu, nema ga ni u svetskom, ali ni ne valja sve svetsko. Ima li neko snage da nešto promeni, da preuzme odgovornost a ne da titule shvata kao počast i priliku za bahatost... Setimo se samo nesrećnog Terze...

Kraj dana je protekao u početku kvalifikacija za EP u basketu i vrlo važnoj pobedi nad Italijanima na Sardiniji. Veličković je car, Teodosić i Tepić su moji miljenici, baš kao i Bogdanović i Vujanić (pičke prodane), a nekadašnji slavni centarski par sastavljen od tromog Perovića i levog smetala Krstića je potpuno podbacio. Krle, veliki NBA talenat, nije mogao da izađe na kraj sa mnogo nižim Žabarima. Ali dobro, čini se da posle dugo dugo vremena imamo igru. Možda je ovo simbolička naznaka za London 2012? Sudeći po igri prikazanoj u meču Grčka-Argentina, ipak ne. I u košarci, baš kao i u drugim sportovima, banda je uništila sve, a ja se našao u do pre neku godinu nezamislivoj situaciji da ne znam ko su uopšte pojedini igrači. No, pobeda je pobeda i malo, ali samo malo je zacelila odbojkašku ranu.

Obznanili nasdvoje u 21. kolovoz 2008 1:59:34