Postovi
Opšta mesta
Kljukaju nas opštim mestima, idealima i ostalim maglama od kojih će nam biti bolje. Savršeno zapertlane u čvorove nerazumevanja, neobjašnjene; potezi rukom ka grubim skicama kako bi tako bile prihvatljive svima.
Bombarduju nas suvišnim informacijama, kradući kontekst, ubijajući razmišljanje, čineći srećnim instant eksperte naviknute da od ušuškanih detinjstava lako dolaze do samorazumevajućih odgovora na sva pitanja.
Čudna je to nova religija i čudno je to insistiranje na novom kao vrhovnoj vrednosti, ali se više niko ne čudi kako se lako dele mehanizmi s onim što je bilo predmet obožavanja u prošlosti. I to je tačno, promenilo se samo mesto oltara. Pre pet minuta novo, sada je klasika, da kucnem u drvo kad ono plastika!
Na prvi pogled pomalo je iznenađujuće što se otpor njihovim ubeđivanjima ne vidi, ali zapravo ćutanje je najefikasniji odgovor na njihova persuazivna buncanja. Štednja energije je prioritet.
Da je sve(t) tako kako pričaju ne bi morali toliko da ga opravda(va)ju. Ponavljajući laži, počinju i sami u njih da veruju. Takva su smutna vremena u kojima imamo čast da živimo - čuju se samo glasni, najbolji ćute. Ne zamerite im, takvi od laganja žive.
I onda dolazimo na teren na kome gubiš čim se pojaviš - propričaćeš njihovim jezikom kako bi pokušao da dopreš do njih, ako prihvatiš igru koja ti je nametnuta. Nazivaće te raznim imenima, prebacivati ti osećaj stida zbog ono što JESI, umesto da, kao i oni, NE BUDEŠ i uživaš u aroganciji lažnih usrećitelja.
Napredak, poboljšanje, boljitak ili angažman - usta su im puna tih opštih mesta, a zapravo se bore samo & isključivo za sopstveni džep, baš kao i njihove dede i babe, baš kao i njihovi očevi i majke. Uzurpirali su vikendice i stanove, bez blama otimaju od usta narodu iz koga su potekli i koga se gade, baš zato što ih on podseća na neke neprijatne činjenice o kojima nema zbora u salonskim raspravama, terminatorima vremena.
Bal pod maskama neprestano traje, i pokvarena ploča i dalje svira. Niko neće da skrene pažnju da je ploča pokvarena - na tom balu ne vidiš ono što vidiš, ne čuješ ono što čuješ - već igraš ulogu koju su ti namenili a ti posle ubedio sam sebe da si je svojevoljno izabrao. Interesi diktiraju, pokvarene ploče sviraju!
Ne zavidim vam na sapunici u koju se pretvorio Vaš život i prestižnom društvu samozvanih veličina u kome se krećete, vašim velikim televizorima i skupim putovanjima, vašoj ideji o životu (hahaha). Da je tako, to bi bilo pljuvanje po sebi - to je koren nesporazuma. Ne vidite da ni samima sebi niste više jasni, kako bi Vam onda bilo šta drugo bilo jasno?
Daleko od bilo kakve svrsishodnosti ili ikakve vrednosti, ta samozavaravanja ne služe ničemu do pranju sopstvene savesti, ta simulacija da si angažovan a ne mrdaš prstom ispod staklenog zvona pod kojim se prilike najbolje vide. Tako je to kada se proizvode lažne potrebe, i nema sumnje da se u tom zatočeništvu osećaš slobodno, kada ni ne znaš za bolje. Kukavice!
Srećom, pa ne moram stalno da prisustvujem ako to ne želim. Bez iluzija iz prošlosti, sanjam o nečemu što nikada nije bilo ali što će sigurno biti daleko od opštih mesta u kojima nikada ni nije bilo ničega osim paravana za skrivanje podobnog ništavila.
Znači da ne vredi. Više ni tren. Ne pristajem.
Obznanili nasdvoje u 4. rujan 2008 16:29:28
0 Comments: