Postovi
Pg. Lost - It's Not Me, It's You! (Octave)
Prošlogodišnji, drugi po redu EP Yes I Am u opusu švedskog sastava pg. lost mi je bio jedan od najboljih/najdražih albuma u 2007, i naravno da sam se baš obradovao kad sam video da im je izašao debitantski LP. No, nisam baš van sebe posle preslušavanja It's Not Me, It's You!. Nakon Caspian i This Will Destroy You opet je na delu postrok scenario.
Šta podrazumevam pod tom kovanicom? Vrlo prosto, svi pomenuti bendovi su imali mini izdanja od kojih se bukvalno nedeljama/mesecima nisam odvajao, a onda kad im je izašao LP, pri preslušavanju istih nisam osetio (skoro) ništa, a trudio sam se da mi se svidi. I šta onda, odložio bi ih u zaborav... Ovo je doba masovne proizvodnje. Čekamo debi Britanaca Up C Down C Left C Right C ABC + Start pa da vidimo da li će uočena zakonitost postati aksiom.
Da ne budem skroz na kraj srca, ovo nije loš album, samo nije nastavak one fascinantne priče s minija: i dalje je melanholično,tiho, jako i snažno kad treba, ali kao da se izgubio neki šmek koji mi je bukvalno terao suze na oči dok sam slušao naslovnu pesmu s Yes I Am.
Posebna priča je dužina pesama, ovde ih ima veoma dugiiih koje nikako da se završe, a na EP-ju smo imali pesme od po šest i po minuta za koje svi koji su ih čuli želeli da traju večno. I tu dolazimo do tvrdnje zašto je ovaj debi korektan i ništa više od toga: idući vremenski unapred, Šveđani su suštinski otišli korak unazad (ili stojeći u mestu kao npr. u temi Pascal's Law), ka svojim uzorima Mono, pogubivši malkice usput sebe.
Zna ekipa iz Norčepinga i dalje kad treba šta da odsvira, njihove kompozicije ne pate od nakalemljenih delova - sve i dalje zvuči prilično organski. Ako ste skloni depresiji/melanholiji, možda će vas usrećiti, kada govorimo o njihovoj diskografiji, moj gušt je ostao u prošlosti (ako zažmurimo na činjenicu da se deo EP-ja u vidu prve dve kompozicije našao na kraju LP-ja).
Obznanili nasdvoje u 30. lipanj 2008 3:25:42
