idealno&pragmatično

Pirove pobede

Eto, nije se ni osušilo mastilo sa njujorškog zapisnika o "velikoj diplomatskoj pobedi Srbije", a već su stigle dve nove šamarčine iz najbližeg bratskog okruženja. Bila je i ona treća pre te dve, al' ajde, ona je manje bolela. Ne pada mi na pamet sad da kukam, da se busam u grudi da bi pokazao da me boli, da pitam - zar baš vi, i tome slično. Nema vajde. Umesto toga baviću se nama.

Ili bolje rečeno našom Vladom i njenim pobedama. Sklapana i sklepana po ambasadama, ispravne i jedine moguće orijentacije, ona je nastavila neke tekovine prethodne Vlade pridodajući joj još jasniju evropsku perspektivu. Tako smo pre nekih desetak dana imali ono grandiozno potpisivanje ugovora sa Fiatom, zbog kojeg je, uzgred budi rečeno i Šumadija zdušno prodala dušu đavolu na izborima. To smo sve ispratili, reflektori su ostali uključeni i kad su gospoda iz Italije otišla, a dan kasnije je sitnim slovima na jednom mestu osvanula vest da je Fiat oslobođen poreza u visini od 452 miliona dinara.

E sad, ne bih ja to pominjao tek tako, već zato što svi Evropejci kad im se nešto državno ne sviđa moraju da spomenu porez i svoje "građansko neslaganje" s nekom krutom deklarativnom odlukom da to oni iz svog džepa finansiraju, "a neće". E pa finansiraće i ovo i ja to ne mogu da razumem, niko ni glasić da pusti kad se priča o evropskim nadljudima koji su došli da nas spasu sirotinje - našeg najvećeg neprijatelja.  Koje su to olakšice, koje su to vizije? Ponavlja se ista priča koju smo imali sa US Steelom, koji je na prevaru bagatelom došao do smederevske železare u jeku Sablje a sada je kao najveći srpski izvoznik iako knjige kažu da nema profita. Društveno su odgovorni, pomažu biblioteke, finansiraju prugu, i još kao treba da smo im zahvalni. Idila koju smo dobro platili pri tom poklonu američkim prijateljima. I sada ćemo ponovo da platimo i još da se zahvaljujemo.

Posle toga došla je i ova najnovija epizoda kosovske tragedije, nešto ranije smo imali i Radovanovo hapšenje. Pa su se i radikali iscepali na pro-američku i pro-rusku struju. Sledi novo cepanje Vlade jer fotelja čeka na Tomu. Za to isto vreme intenziviraće se obrada srpskog javnog mnenja da uđemo u ono čudo koje nas je bombardovalo pre devet godina, dok ti spavaš oni u Briselu razvijaju strategije, rade ljudi svoj posao, a i Manter je dobio direktive. I dok se Srbin opasulji šta se zbiva biće mu i to okej, utaliće se s onima koji su mu razbili zemlju. I neka mu - nova su sniženja u Maksiju, dok Jagodina dobija žirafu!

Jedna od razlika između stvarnih i banana-država je i u tome što stvarne države nešto planiraju, pa simuliraju pa krenu u realizaciju planiranog. Banana-države slušaju druge šta da rade, a kad pokušaju da urade nešto na svoju ruku - improvizuju. Slično je i u fudbalu - uvek su naši timovi i reprezentacija u najvažnijim mečevima pokušavali da sprovedu nikad ranije viđene taktičke zamisli.

Sećam se kao juče kad je u Kijevu Muslin umesto Pjanovića uveo Bobana Stojanovića, kome je to bio jedan od prvih u Zvezdinom dresu.  Prvi meč trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona kad smo mogli da ih napunimo. Ili kad je Ljupko ostavio Pantu na klupi u Petrogradu protiv Zenita pa smo pukli k'o zvečke. Ili Dejo protiv Holanđana u Francuskoj. Ma milion primera "inovativnosti"...

Nije upalilo. Ne pali. Naprotiv, potpuno smo ugašeni. Ali, koga briga kad smo siti i zaposleni a priča se i da će da nam ukinu vize. Ej, jel možeš to da zamisliš?

Obznanili nasdvoje u 10. listopad 2008 0:40:22