Postovi
Pohvala preCedniku
Nema šale, mora' i ovo da notiram. Iako je dilema na proteklim izborima bila "ili Kosovo ili Evropa", a realno, u dogledno vreme nećemo imati ni jedno ni drugo (ovo potonje, po mojoj proceni, nikad), mora se odati priznanje Borisu Tadiću na doslednoj pokosovskoj politici.
Iako je Eulex drugo ime za zapadnjačku aneksiju Kosova i diktat na koji nikada ne bi trebalo pristati, uvek je dobro kada je inicijativa na našoj strani, na Kosovu je do ovakve situacije i došlo zbog naše defanzive, probao je nešto da popravi Đinđić pa je ubijen nedelju dana kasnije. Po poslednjim nervoznim izjavama američkih kolonizatora Balkana oličenih u Danijelu Fridu i njihovih prijatelja Hašima Tačija (koji brže-bolje daje intervju B92, na kome se btw, albanskim zvaničnicima daje mnoooogo više vremena za izjave nego srpskim) i Fatmira Sejdijua taj utisak je sve očigledniji - tajni pregovori o šest tačaka "statusno neutralnog" Eulexa koje je Beograd prihvatio a Priština neće ni po koju cenu, navlači osmeh na lice. Da ne pričam o udarnoj priči u novom broju Veniti Fera, koji smeh pretvara u grohot jer nervoza dovodi do brljivosti.
Sam preCednik je pre neku godinu, gostujući na Utisku nedelje uporedio našu poziciju na Kosovu sa utakmicom u kojoj gubimo sa 3-0 u 89. minutu i imamo igrača manje. Ta se sudijska nadoknada očigledno odužila, i mi smo sigurno već smanjili rezultat (jednog dana ćemo sigurno pobediti).
Sa potpuno stopiranim i pacifikovanim talasom priznavanja tzv. kosovske države (što je odličan metod da se utvrdi stvaran broj američkih država na svetu - da, Evropska Unija je jedan običan politički mit neutemeljen u realnosti), važnom pobedom u UN i pokazanim zubima prema Crnoj Gori i Makedoniji, vreme je dalo za pravo Tadićevim metodama i suptilnoj, veštoj diplomatiji, i to ja kao čovek koji je uvek glasao za Koštunicu (dok je glasao) neću prećutkivati. Naravno, uloga bivšeg premijera u kreiranju strategije koja očigledno donosi rezultate je nemerljiva.
Ali, vreme je pokazalo da je "mekši" stav Tadića za sada delotvorniji od "tvrdog i najtvrđeg" Koštuničinog, što je ok dokle god ne postoje suštinske razlike, iako i danas tvrdim da je potpisivanje SSP sramota, jer, on je i dalje mrtvo slovo na papiru. Dežurni kritizeri su ipak malo umukli, a Tadić je pokazao svima koji su ga svih ovih godina omalovažavali i optuživali za nestručnost da je igrač za svaki respekt.
To naravno, nije ono na šta se u predizbornoj kampanji bacao akcenat - kritizeri su u međuvremenu postali savetodavci i ne pada im na pamet da traže transparentnost ugovora sa Fiatom ili da pitaju Dinkića kako je onako mogao da laže narod za bezvredne akcije "giganata". Sve to ipak nije razlog da se trenutnoj vladajućoj garnituri, ako zažmurimo na sramno vraćanje ambasadora u "zemlje" koje su "priznale" "Kosovo", ne oda priznanje za nesumnjiv prodor na planu ostvarivanja primarnih nacionalnih interesa - a to je, za zaboravne, očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Da li će preCednik ostaviti i neki dublji trag u srpskoj istoriji, zavisi samo od njega. Kreativnim pristupom bi sigurno mogla da se iskoristi trenutna vrlo povoljna globalna situacija nesumnjivog kraha "večnog" neoliberalizma i brzog topljenja ostataka američke hegemonije u svetu, cepanjem radikala na domaćem terenu je već ranije nastao brisan prostor. Možda će za dva-tri dana, meseca, godine ovaj post biti smešan, ali u ovom trenutku stvari stoje ovako.
Obznanili nasdvoje u 18. studeni 2008 4:46:31
