Postovi
Portret jednog uličnog fajtera
On je mlad, relativno, ali je u sebi odavno ostario. Njegove navike i preferencije su čudesan konglomerat zapadnjačke nezasitosti koja se ogleda u hedonističkoj mas-kulturi potrošnje, vulgarno shvaćenog novo-srpstva i osećanja časti u ključu mačizma. Duboko u sebi on pati, jer zna da je mrtav. Zato traži svoje ispunjenje van sebe: u stvarima uzdignutim na nivo statusnih simbola. Ta prečica je samo privremena, jer istinski duh nema rok trajanja. A ekonomija ne sme stati, jer će se gazde naljutiti.
Za razliku od mnogih priučenih mudrosera i zaluđenika nasiljem, nije moje da se prema njemu vrednosno postavljam. To je najlakše. Probaću da ga razumem.
Pretpostavljam da se svi sećamo kako je bilo odrastati svih ovih godina. Nisu svi imali afiniteta prema učenju, a nisu ni nastavnici prema pedagoškom radu.. još kad se Srbin zainati, pa krene da biva "pobunjenik", a kad počne da isteruje pravdu jao si ga njemu i svima u njegovoj okolini.
Nije bilo nikoga u stanju da mu iskaže toplu reč podrške, jer niko nije znao njegov jezik. Niko mu nikad nije prišao prema čoveku. Vremenom je potpuno otupeo, odbacivši mogućnost razvijanja finijih unutrašnjih sadržaja.
Društvo mu unutar sebe nije našlo adekvatno mesto, a i kako bi kad je samo sebi nezgrapno. Iz mešavine straha, ponosa i zbunjenosti, on nije želeo ni umeo da se menja. Ako bi nešto i pokušao u tom pravcu, brzo bi pao pred čarima okoline koje bi ga momentalno vraćale u čemer iz koga je pokušao da pobegne. To vrzino kolo je stvaralo ožiljke na njegovoj volji. Kolotečina je došla po svoje. Sjaj je nestao.
Bežanja zapravo nema. Čemer se nalazi u njemu. Suviše dugo je verovao u američke akcione filmove koji bi mu zaokupirali pažnju u noćnom programu TV Pink. Veruje i dalje, pokušavajući da na silu poništi to osećanje kao nešto nepoželjno. Okreće se sam protiv sebe.
Kada neko ne može da se ostvari konstruktivno, on pribegava destrukciji kako bi ispoljio svoj životni nagon, uči From. I u pravu je. U decenijama nihilizmom hranjenom biću, netaknuti su ostali jedino receptori za adrenalin. I on je živ samo u onim trenucima kada ga oseti, prima ili proizvodi.
Tako je bilo i u nedelju uveče. nije tu bilo ideologije ili skrivenog plana kako su horski i uvežbano "građani" zakukali. Nipošto; čir dosade je pukao i razlio se niz ulice. Ljubitelji zavera koji se međusobno tapšu po ramenu dok se kunu u svoju racionalnost požurili su da povežu lupanje prostorija LDP-a sa prostorijama Radne žene, koji su takođe stradali. Ne dragi moji, ta konfuzija i nesreća modernog života nije imala taj predznak, što biste toliko želeli: ona je jednostavno bila protiv svega, baš kao i Vi.
U socijalnoj psihologiji postoji objašnjenje kojim se tvrdi da se slične grupacije na niskom rangu društvene hijerarhije prepoznaju po sistemu "ogledala". Nikome nije drago da vidi svoj potlačeni lik u liku drugog potlačenog i zato nagonski kreće stopama Dorijana Greja. Tim mehanizmom su se objašnjavali napadi radničke omladine u okviru skins pokreta na emigrante i nacionalne manjine. U uslovima srpske nihilo-konfuzije, taj se mehanizam može primeniti i na dve najveće žrtve tog sindroma, koje su samo naizgled različito polarisane na društvenom spektru Srbije. Naboj frustracije je isti, pokušaji smislene artikulacije podjednako uzaludni. Da je drugačije, bes bi bio vrlina. Nije.
Već hiljadu puta mi se dešavalo da pri ličnom kontaktu sa ostrašćenicima nazovi građanskog kova ispod fasade okrečene u neo-briselskom stilu nabasam na naslage rasističkog kancera najgore vrste, o lukrativnom licemerju kao predlošku za selektivnu percepciju da i ne govorimo. Od revolucionara su se preko noći pretvorili u građane za primer, zaboravljajući na aplauze tokom paljevine Skupštine i najvećeg haranja po gradu u njegovoj skorijoj istoriji. Sve po kružnoj matrici: institucije-bivaju ugrožene od-radikalnih ideja-koje postaju-institucije... koja se u spirali istorije vrti u nedogled. Ponekad oči nisu potrebne za dubok uvid.
Večernja maršruta Ambasade - Kontejneri - Semafori - MekDonaldsi- Radna žena- _________ (upisati po nahođenju) - nije imala nikakvu unutrašnju logiku, samo naboj katalizatora frustracije dokonaškog uma, njegovo signaliziranje da je još jedna istrulela daska pukla. Ta putanja je slala poruku vapaja nemoćnih uhvaćenih u zamku iracionalne racionalnosti, glas protesta u ustajaloj atmosferi u kojoj je decenijama aktuelni saundtrek zlokobna škripa zuba. Iza dijaboličnih manifestacija besmisla krila se dublja artikulacija koju je moguće razumeti isključivo estetski, kao svojevrstan portret nesnalaženja malog čoveka u ovom vremenu.
Potvrda toga je da smo taj jezik svi savršeno razumeli, jerbo smo ga posisali s majčinim mlekom. Imajte to u vidu kada sledeći put naletite na njega i nemojte se plašiti. Nesreća nije isto što i zlo. Ali može da postane ako predugo traje. A traje.
Obznanili nasdvoje u 20. veljača 2008 2:58:53
