Postovi
RAJ JE MESTO GDE TI DOZVOLJAVAJU DA BUDEŠ LOŠ
KALVIN I HOBS – Bil Voterson
***
Kao što možete da vidite, ja sam upamtio ovu potpuno beskorisnu informaciju dovoljno dugo da bih znao odgovor na testu. Sada nameravam zauvek da je zaboravim. Niste me naučili ničemu, osim kako da cinično manipulišem sistemom. Čestitam!
***
Ne samo da Kalvinovom kosom upravlja, kako to kaže njegov najbolji drugar, Hobs, statički elektricitet, već je ovaj dečak od glave do pete jedna naelektrisana čestica. Takva kakvom kosmos može da se ponosi što zuji kroz njegova prostranstva. Iako se Kalvin nikako ne miri sa svojom pozicijom proste kosmičke čestice koju su sile prirode i društva posejale u jedan prigradski kutak da sluša i pamti lekcije gospođe Crvodrvić, jede ono što je ostalo od krave, trpi proganjanja gabaritnog Moa kome ni šišanje šiški ne bi pomoglo da vidi dalje od nove mete na školskom hodniku, gleda TV i štancuje armije Sneška Belića. Kad se nebo sasvim ospe zvezdama, Kalvin se propinje na prste da nadvisi iždžikljale travke i viče: I ja sam neko! A glas ovog dečaka putuje daleko, visoko i duboko. Jer Kalvin ne samo da sebe smatra centrom kosmosa, već tokovima svojih misli i svađalačkim nabojem odista uspeva da vas ubedi da ekvator pada pod pravim uglom posred prugaste mu majice.
Ne znam nikoga kome sam pokazala strip «Kalvin i Hobs», a da se, nakon par prelistanih strana nije zavalio u fotelju sa osmehom olakšanja i radosti na licu. Jer, Kalvin sve sme. Kalvin priča sa televizorom, diskutujući sa njim kao sa živim čovekom koji mu prodaje maglu. Kalvin je spreman da je kupi, on je idealan mali potrošač, ali je spreman i da se zapita, da se cenjka i zanoveta sve dok od njega, kao od džangrizavog kupca ne odustanu svi korporativni gargameli. Naivni klinja postavlja prava pitanja na koje ne možete da ne date iskrene odgovore i ne ostanete bez gaća postiđeni pred ogoljenim i ružno dlakavim dupetima.
Autor stripa je priča za sebe. Bil Voterson je radio u marketingu i kako mu se ovaj posao smučio, pokušao je da sačuva nešto duha u slobodno vreme i tako su nastali dečak i tigrić, nazvani po teologu Džonu Kalvinu i filozofu Tomasu Hobsu. Divim se Votersonu što je zaštitio svoje malo blago od ekranizacija i tržišta igračaka. Sve igračke i roba sa likovima Kalvina i Hobsa piratski su produkti, a Voterson je čak išao toliko daleko da je odbio da krene na turneju koja bi njegov strip razglasila i pospešila mu prodaju. Ovakve svoje odluke tumačio je vrlo jednostavnim stavom da bi takva trgovina bila protivna svim idejama za koje se svojim stripom zalaže. Vanzemaljski!
Ideje za koje se Kalvin i Hobs zalažu je apsolutno protivljenje svemu što je servirano, bili to proizvodi kulture, samozvane zdrave pameti, školskog sistema, porodičnih i ostalih manira, raširenih vidova socijalizacije dece preko dečjih igara ili prosto spanać. I to sve bez ikakve poze i svrstavanja pod kakvu teorijsku matricu. Umesto promišljene, prepametne i nadobudne kritike, Kalvin rasuđuje o stvarima prostom zapitanošću nad njima koja ga, pre ili kasnije, dovodi do kontradiktornosti, licemerja, poze i izveštačenosti pojava koje ga okružuju. Kalvin se, za sve nas, mršti puštajući svoje pantljike misli da se vijore i rastu pred ciničnim Hobsom tako da se postidite koliko vaše kratko sežu.
Evo Kalvinovog toka misli nakon što je došao u iskušenje da vara na školskom testu:
Kalvin: Danas sam u školi pokušao da odlučim da li da varam na testu ili ne. Pitao sam se da li je bolje raditi pravedno i pasti ili je bolje varati i uspeti? S jedne strane, nezasluženi uspeh ne donosi satisfakciju... ali, s druge strane, ni zasluženi neuspeh ne donosi satisfakciju. Naravno da gotovo svako u određenom trenutku vara. Ljudi uvek krše pravila kad pomisle da mogu da se izvuku... a onda, opet, to ne opravdava moje varanje.Onda sam pomislio: vidi, varanje na jednom malom testu i nije velika stvar. To nikoga neće povrediti... Ali onda sam se zapitao da li ja samo racionalizujem svoju nevoljnost da prihvatim posledice neučenja. Ipak, u stvarnom svetu ljudima je stalo do uspeha, a ne do principa. Onda, opet, možda je to razlog što je svet u takvom haosu! Kakva dilema!
Hobs: I šta si odlučio?
Kalvin: Ništa, ponestalo mi je vremena i morao sam da predam prazan papir.
Hobs: U svakom slučaju, prosto prihvatanje ishoda je moralna pobeda!
Kalvin: Pa, imao sam utisak da je pogrešno varati na testu iz etike.
Kalvinova najveća nevolja je što razmišlja u svetu u kom je najpreče dati tačne odgovore, slediti uputstva. Kada rešava ukrštene reči, Kalvin se nervira što njegov odgovor sadrži više slova nego što je predviđeno, rečima: Ti idioti te primoravaju da pišeš baš sitno.
Druga stvar zbog koje volim Kalvina je njegova nepresušna mašta koja takođe potiče od sposobnosti da se u jednoličnom, prozaičnom i svakodnevnom uoče skriveni svetovi i mogućnosti.
Kalvin nije puko džangrizalo. On ima neobičan dar da se oduševljava iskreno. Ovu sposobnost kao da većina ljudi gubi nekako odrastanjem. Oduševljavamo se skupim i savršenim stvarima, gotovim jelima, jednom rečju onim stvarima koje su dovoljno velike ili skupe ili originalne. Hladni i zahtevni, stojimo spram sveta čekajući da nam izloži sva svoja blaga. Imamo kriterijume kojima ih procenjujemo. Ne učestvujemo. Kalvin se oduševljava onim što on uspe da pronađe u stvarima i ljudima, presvlačeći svet svojim pogledom i maštom kao što ga svojim džangrizanjem svrdla iznutra i pronalazi, poput vrednog crva buđ onde gde su drugi spremni da zagrizu, progutaju i svare.
I baš kad pomislite, ok, ovde će Kalvin da ispadne mnogo pametan, strefi vas grudva bačena pravo iz proste mokre dečje rukavice. Kao temu za školski rad koji bi trebalo da prikaže sposobnost đaka za diskusiju, Kalvin sedi do duboko u noć i vredno piše: Tiranosaurus Rex strašni predator ili gnusni lešinar?
Kada bi u kosmosu bilo više ovakvih čestica koje se propinju na prste i grudvaju crne rupe, umiranje svetova bi se usporilo.
Živeo mali care!
Obznanili nasdvoje u 5. ožujak 2008 22:23:06
