Postovi
Rodoljublje
Koristeći relativne blagodeti bučne predizborne tišine, nastali su dobri uslovi, da se pozabavimo, po meni, ključnim pitanjem naše zemlje. Da bi studija bila validna, potrebno je prvo realno proceniti stanje u kome se nalazimo, zatim trenutno stanje sveta, i najzad, poziciju realno sagledane zemlje u realno sagledanom svetu.
Varaju se ljudi kada pričaju da su predstojeći izbori neka vrsta referenduma gde se, kao, bira između Zapada na jednoj i Istoka na drugoj strani. To su priče za malu decu. S druge strane, strašno je neodgovorno što niko nema dugoročni plan čemu bi trebalo da se okrenemo kako bi se izvukli iz nezavidnog položaja, za šta smo (delimično) i sami krivi.
Sada ćemo definisati glavni pojam koji bi trebalo da bude glavna osa bilo kakvih rasprava na ovu temu. Taj pojam je nezavisnost. Onu na papiru, političku, već imamo, ali slaba je to vajda kada je Srbija među retkim državama u svetu u kojoj se unutrašnja politika saobrazila sa spoljnom. Tačnije unutrašnje politike ni nema pa nema ni nezavisnosti. Mi moramo ekonomski da budemo nezavisni.
Priče o boljem životu u Evropskoj Uniji i bliskim odnosima sa SAD su tokom prethodnih osam godina izvetrele i nadam se da šefovi u glavnim političkim kujnama imaju to u vidu. Nema tu mnogo filosofije, stvari su vrlo proste: EU i SAD funkcionišu na principima tržišne ekonomije. Ako imaš nešto da im prodaš, bićeš njihov partner. Ako nemaš, iživljavaće se na tebi. Da li bi bili bogati da su delili šakom i kapom onima koji su im "simpatični"? Ništa nije besplatno. Mogu da te časte koji put, ali osim što to nije dobro po dostojanstvo, začkoljica je u tome što ćeš kad-tad morati to da vratiš. Naša iskustva govore da smo njihovu "asistenciju" debelo preplatili.
Naravno, niko ovde ne pledira za neki rat sa zapadom i slične budalaštine utemeljene na vulgarnim, manihejskim osnovama. Stvar je mnogo prostija, reč je o reciprocitetu. Ovde toga nema jer vlada velika disproporcija po principu "vi dajte prvo sve- a mi ćemo posle da vidimo koliko to vredi". Probajte s tom pričom da kupite nešto u prodavnici. Ne treba ni napominjati, smejaće vam se. A stvari ti idu loše onoliko koliko tolerišeš poteze drugih na svoju štetu.
To naravno ne skida odgovornost sa izvesnih figura s naše političke scene koje su na odgovornim mestima aktivno radile na štetu naše države i njenih interesa, saobražavajući svoja gledišta tuđim. Neki to zovu anti-nacionalizam, ja to zovem kratkovidost. Kako misliš da će te drugi ceniti ako ne ceniš sam sebe?
Da bi ta očna mrlja nestala s našeg vidika, umesto tapkanja u mestu na "putevima bez alternative", koji svojom fatalnošću momentalno bude sumnju, potrebno je videti čime raspolažemo. To nije bogznašta ali svakako nismo ni jadni ni bedni kao što volimo sami sebi često da se predstavljamo. Recimo, poljoprivreda. Mogućnosti njenog razvoja uz pametnu upravu i dugoročno planiranje su ogromne - pare dobijene od stranih ulaganja trebalo bi masovno investirati u taj sektor. Kada se zna da je hrana dosta poskupela u svetu od početka godine, jasno je da tu leži naša slamka spasa. Ne mislim samo na subvencije seljacima, već i na ulaganje u nauku, na stvaranje čitavog sistema koji je sposoban da se samoodržava i donosi hleb na sto.
S druge strane, narastajuće svetske sile poput Kine i Rusije, koje su ponekad i više od same Srbije branile njen teritorijalni integritet, ne postavljaju političke preduslove trgovinskoj razmeni, tako da bi u narednom periodu trebalo uložiti napor u smeru što boljeg pozicioniranja u saradnji s njima. Ne radi se tu o udvorištvu i pretvaranju u kojekakve satelite i pione, već u uspostavljanju preko potrebnog balansa naše zemlje između istoka i zapada koji bi trebalo da bude uspostavljen na blagodet svih. Politika je snalaženje u nijansama, a ekonomija je njena kći.
I to je sve: prodajemo ono za šta ima zainteresovanih, strateški se uglavljujemo u interese velikih igrača, pa te pare investiramo u potencijalno isplativi sektor. Vremenom, to nas čini imunim na turbulencije u svetu, koje smo do sada ama baš svaki put osetili na našoj koži, imajući u vidu naš geografski položaj. Vreme je da se treznimo i pokušamo da ponovo ne upadamo u iste greške. To je obrazac onoga što sto stoji u naslovu ovog pisanija.
Od obećanja se ne živi, već od posla i znanja. Moramo da se korigujemo i vremenom postanemo dobri sami prema sebi. Mislite o tome dok sutra budete glasali. Ja ću se ovog puta uzdržati.
Obznanili nasdvoje u 11. svibanj 2008 0:00:18
