Postovi
Slike sa Ilijade - Paviljon Cvijete Zuzorić
Dragi moj doktore pitaš me za moj život kako sam živijo svašta je bilo. Rođen sam kavo deveto dete u majke. Moja mati Ruža mnogo kasnije mije pripovedala dase nije nimalo radovala mome rođenju a na kraju krajeva takoje valda sudbina tela čitav je svoj vek provela samnom umrvši u dubokoj starosti osamdeset i petoj godini. Moj život je velika borba od rođenja pa do danas i svemise čini da su imali pravo stari ljudi kojisu govorili da uvek traje borba između dobra i zla samose nikad nezna šta je dobro a šta nije jer štogod sam nekad volevo sada mrzim a što sam mrzijo volem e pa snađise pope. U svome životu sam čuvo nekoje reči a zapamtijo sam reč daje čovek marama sa dva lica. Eto ti si čovek učen pačeš valda razumeti zašto su na mojim slikama ljudi sa dva lica. Nisu ni životinje bez dvoličnosti jer je i njih stvorijo isti Gospod kavo i čoveka po obličju svojemu. Jesili ikada videvo u šumi zvere krvoločno u brlogu kada brani mladuncad i ubija sve živo oko sebe. Često sam u životu pitavo dalije zaista Božija volja ono što se bez potrebe dešava pa ljudi kazu eto Božija volja. Danas je doduše moda govoriti da nema Boga međutim kadabi bili sasvim sigurni u to bili bi ljudi još gori. Pitavo sam se još se i danas pitam koje moju pokojnu tetku Dafinu naučijo recimo da netreba pokupiti sve već ostaviti nešto za crva i mrava. Teško je poznati život a slikati je lako treba samo započeti posle ide samo slažese jedno na drugo i kada svršis sliku vidiš da je na njoj šareno sve kavo u životu i da svaka istina ima dva lica. Možda je to najvažnije jer kopati orati kositi sijati i onako moraš svaki dan. Eto takav ti je moj život a znam da ni tvoj nije mnogo drugačiji... Pozdravlja te u 1962 godini
Ilija
Ovo pismo mi je ulepšalo dan. A bio je baš gadan dan na poslu, opet zvanično pismo sa zabranama i spiskom novih postova, pod motoom uzmi od malog da bi veliki imao još više. Onda sam slučajno otišla na izložbu slika Ilije Bašičevića Bosilja, zahvaljujući Žiki Kišobrancu koji se zaputio tamo, pa reko, ajde da vidim šta je. Pogotovu kad reče da je u pitanju neka vrsta naivnog slikarstva i kad mi je usput ispričao da je reč o slikaru koji je zapravo sa sela, zemljoradnik, a onda je počeo da slika. Bila je i ta afera, kada su ga optužili da mu slike zapravo slika njegov sin, inače akademski slikar, pa se posle rasvetlilo da je slikao sam.
Ne razumem se u slikasrtvo, ali mi se svidela ta kombinacija jednostavnosti pećinskih slika ili dečjih crteža sa motivima iz narodnih bajki, epskih pesama i generalno nekog praiskonskog, neanalitičkog doživljaja. Preovlađuju motivi dvostrukih lica, o čemu i piše u pismu, a koje sam prekucala da ga svi pročitaju jer mislim da je genijalno.
Najviše su mi se svidele slike "Moja slika sa leptirovima", "Adam i Eva" i jedna za koju mislim da se zove "Dvolični seljak". Inače, dosta slika prikazuju neku vrstu apokalipse, ali sa onim, rekla bih, za Boša i Brojgela, karakterističnim humorom (mogo bi i Radoje Domanović da se pomene). Al, da ja ne palamudim, idite sami i vidite.
Obznanili nasdvoje u 28. listopad 2008 20:44:00
