Postovi
Smejurija (Beograd, 11.10.2008.)
Da, ceo dan je bilo loženje - antifašisti i fašisti, pazi se, gledaj svoja posla. Sticajem korporativnih okolnosti, bio sam u gradu čitav dan pa reko' da vidim šta se zbiva.
Jedina pozitivna stvar je onaj neponovljivi osećaj devedestih u vazduhu. Svako ko je bar jednom kukao od plačljivca, popio preko pičke od pandura, slušao nekadašnjeg rokenrol cenzora Vuka Draškovića i uzeo učešće u tzv. građanskim protestima zna o čemu pričam. Ideš na ulicu, na tri civila pedeset pandura ("nindža kornjača"), znaš da je atmosfera zapaljiva, da je dovoljna jedna provokacija da sve ode u pizdu materinu. Lepo podsećanje.
Ali ovo je Srbija 2008. i mnogim u međuvremenu uhlebljenim šetačima odjednom neviđeno smetaju ulični protesti, po principu kul je bilo paliti Skupštinu 2000, ali nije bilo kul paliti Mek 2008. Dupli standardi, mimikrija, šta li već, biće o tome uskoro više reči.
U gradu je već tri meseca svaki dan saobraćajni kolaps oko pet-pola šest popodne kada radikali, Obraz, 1389 i slični organizovani u šačicu šetača blokiraju čitav centar grada. Nikad ne bih koračao s njima, ne slažemo se oko mnogih stvari, ali, da se ne lažemo, drago mi je da čujem "Marširala kralja petra garda", Baju Malog Knindžu ("...diraju nas ponovo/otimaju Kosovo...) i 357 (Jedna je Srbija/kurvi je mnogo) s razglasa. Mislim ono, smešno-simpatično mi je.
Ali subota je bio dan kada su izašli i antifašisti, da protestuju "protiv izdajnika Nedića" koji se, jadnik trudio da sačuva u WWII srpski narod u Srbiji, kad je već nestajao u potocima krvi na drugim mestima, dok je, pretpostavljam heroj, Tito opušteno rokao Švabe po Srbiji dajući im povoda da vrše svoje krvave odmazde ("Hitler šalje pismo iz Berlina/Ubite odmah tog kurvinog sina/Za svakog Švabu ubijte sto/O da li će Bata biti za to?" Šaht - Bata Tamani Švabe). Drugim rečima, Nediću se zamera kolaboracionizam sa Švabama, a o Titovim talovima s Ustašama niko ništa ni ne zna jer neko ne želi da se o tome išta zna. Staro dobro guranje pod tepih.
Krenuše ti tako oni s Platoa, a na Trgu Republike šačica "desničara" iza transparenta "Volim Srbiju" ili nešto tome slično. "Levičari" su baš bili heterogeni - gomila gej zastava i parola, neke ispisane parole na temu fašizma i kapitalizma. I... zastave EU.
Prepoznao sam dosta ljudi tu koji ne znam kako su pristali da koračaju u koloni koja šeta te žute zvezde na plavoj pozadini, ali ako je to levičarstvo onda nisam levičar. Sva sreća pa... nije.
S druge strane, Ljotićevci razviše i zastavu Vizantije. Ja sam s kolegama i Stefketom stajao između. Sad bi trebalo da se pojavi onaj crnja iz "Napaljenih uličara" i vikne "Message!"
Posle odosmo do kladže, tu je jedan matorac rekao citiram: "Evo žuti sad izmisliše fašiste i anti-fašiste, a ono u stvari patriote i oni koji su prodali dušu za večeru".
Filip Đorđević je doneo slavlje u Danskoj, posebno je bilo upečatljivo radovanje s našim navijačima koji svi izgledaju kao klonirani Labovići iz filma "U Kini jedu pse" i bogami su se muški makljali s tamošnjim redarima, potpuni retro filing devedesetih što se tiče njihovog stajlinga, ono sve uvučeno i pršti. Kasnije smo na Mari isprašili Litvance.
Najzad, nađoh se sa apolitičnijom polovinom nasdvoje koja apropo sada već jučerašnjih događaja mrtva 'ladna isporuči esenciju: "ma smešno: jedni su protiv sebe, a drugi su protiv svih drugih".
Obznanili nasdvoje u 12. listopad 2008 2:26:59
