Postovi
Son of Rambow (2007) - Garth Jennings
Evo filma koji će se svideti svima koji vole dečje avanturistističke filmove, nostalgično prekopavanje po šupama, dvorištima i nedođijama iz detinjstvo na tragu Stivena Kinga, osamdesete, i generalno filmove.
Gart Dženings koji je napisao i režirao Son of Rambow pominje se u filmove kao što Shaun of the Dead i Hot Fuzz (u oba se pojavljuje kao glumac, mada ga se ja ne sećam). Filmofilska strast koja ide ruku pod ruku sa parodiranjem omiljenih žanrova i poigravanjem sa granicom između filma i realnosti, koje su odlikovale ove britanske komedije, prepoznaju se i u Son of Rambow, priči o dva dečaka koji snimaju svoju verziju filma First Blood.
S tim što, umesto pomahnitalog Sajmona Pega (meni, doduše, preslatkog), uhvaćenog u kolo sa džangrizavim i raspričanim Englezima koji, po tradiciji «Tri čoveka u čamcu...» čekaju da ih zombiji progutaju sa sve barskim stolicama, Son of Rambow održava jaku vezu sa onim sentimentalnim delom engleskog bića, i, umesto da od odraslih pravi decu puštajući ih da se plaše od duhova postojećih filmova, pravi nostalgičnu i bajkovitu dramu o deci koja, preko filmova, postaju odrasli.
Od trenutka kada ih obojicu izbace sa časa - Vilja Praudfuta jer, prema pravilima religioznog bratstva kom pripada njegova porodica, ne sme da gleda čak ni obrazovni film o protivpožarnoj zaštiti, a Lija Kartera jer nikakve protivpožarne mere ne mogu da ugase pundravce koji ometaju nastavu – dva potpuno različita dečaka otkrivaju zajedničku strast – povratnika iz vijetnamskog rata, Ramba.
Misleći da je na božjem zadatku, naivni Vili pristaje da zaigra u filmu koji snima Li Karter. Od trenutka kada, u Karterovom leglu pokradene robe, polupanih kasica prasica što ih, kao porez, ubire od stanovnika staračkog doma, slučajno uhvati insert iz piratizovane kopije filma o Rambu, Vili strastveno prihvata ulogu u Karterovom filmu.
Kao reditelj, Li Karter ne štedi krhkog Vilija, jer obojica ozbiljno shvataju svoje zadatke prkoseći zakonima fizike. Princip poluge, letenje sa kišobranom, krađa gipsanih pasa čuvara ispred centra za slepe da se napravi leteći pas – malo englesko mesto postaje paleta boja u koju dva dečaka neštedimice umaču prste da naslikaju svoju verziju stvarnosti. Mašta regrutuje realnost, kinjeći je na način koji je prosto gušt gledati (kako starci iz staračkog doma odbijaju da se iz uloge otetog Ramba vrate u realnost i bolničarkama vrate perike).
Osamdesete u filmu naznačili su Cure i Siouxsie and the Banshees, ali i kada se, u Karterov i Vilijev film uključi i Francuz, izafektirani dečak dospeo u gradić preko razmene đaka. Nastao ukrštanjem Princa i Ratnika Voltera Hila, Didier na snimanje dovlači i grupu devojaka musavih od crvenog karmina u bezuspešnom nastojanju da prođu na testu najboljeg francuskog poljupca, doprinoseći da napuštena fabrička hala u kojoj se snima ovo čudo zaliči na spot Smitsa za Ask.
Bajkovite animirane eksplozije koje zasipaju sivilom pritisnute engleske pašnjake, a koje bi se svidele Mišelu Gondriju, bicikli sa prikolicom u kom svako dete, blagosloveno perom Stivena Kinga, vozi svog nevidljivog vanzemaljca, ostavljaju prostor i za dirljivu dramu o odnosu dva dečaka koja će vam, pred kraj filma, možda izmamiti i po koju suzu.
Dečak koji igra Kartera ima u sebi nešto od izgleda i duha legende Rivera Feniksa i nešto od ludila meni lično omiljenog dečjeg glumca iz avanturističkih filmova iz 80-ih, Korija Feldmana. S tim što ne poseduje Feniksovu snagu u dramskim i Korijevu zaraznu šizoidnost u akcionim i komičnim momentima. Ali, lik Lija Kartera je na tragu junaka koje su stvarala ova dva mlada glumca – sentimentalni razbojnik iz raspale porodice kog će glavni junak pamtiti kad poraste kao svog divljeg anđela čuvara, legendu, prestupnika. Kao Haklberi Fin Toma Sojera, Čavka Profu ili Džudi Pipete, Li Karter je onaj drugar iz detinjstva koji te uvaljivao u nevolje, ali ti je, baš zato, spasao život.
Obznanili nasdvoje u 27. listopad 2008 16:45:40
