Postovi
SRB Spec. vol. 1: Repetitor - Sve što vidim je prvi put (Digimedia/Odličan hrčak)
Miljenici regionalne publike i kritike, beogradska trojka Repetitor, nedavno se oglasila svojim debi albumom. Prošlogodišnja pobeda na A&M festivalu u Puli (fala na ispravci Popkitchen! :)) i energični nastupi diljem nekadašnjeg rodnog mesta bratstva & jedinstva pribavili su ovom bendu auru predvodnika tzv. nove srpske scene.
Prvo što upada u oči je neobičan i veoma originalan omot i knjižica, nešto dosad neviđeno na ovim prostorima. Još jednom se na ovom primeru pokazalo da zanos, intimistički pristup i posvećenost uz mrvicu pažnje čine čuda.
Preslušavanjem ploče Sve što vidim je prvi put stiče se utisak da se delimično podleglo prevelikim očekivanjima. Nema sumnje da je Repetitor kao autentičan izraz postdosovskih naraštaja apsolutno neophodan i potreban bend na sve življoj domaćoj sceni, ali to ne prenebregava osećaj određene iskalkulisanosti koja na kraju, bar u mom slučaju, stvara distancu prema samom materijalu.
Tekstualno, pokretačka snaga benda ovaploćena u pevaču i gitaristi, tekstopiscu Borisu Vlastelici neretko upada u svojevrsni paradoks. U svim pesmama u kojima je Vlastelica uspeo da izrazi svoje Ja (kao u generacijskom iskazu Ja, daleko najboljoj numeri na albumu) - njegova poetika ima snagu i zanos da se vine do nivoa opštosti.
Mladalačka nesređenost, otupelost i dosada uz otuđenost u životnoj sredini kao dominantne teme koje okupiraju Vlastelicu ovde su predstavljene u nekoliko sasvim vernih i živih pesničkih slika prošaranih pedagoškim poukama što ih kvalifikuje za status ozbiljnijih od generacije kojoj po godinama pripadaju.
Ipak, kada je naizgled sigurniji, frontmen Repetitora piše iz sociocentrične perspektive koja nažalost nije lišena slabih tačaka, i pogled mu se često zamagljuje crno-belim konstrukcijama uvezenim iz spoljašnjeg sveta. One su lišene onih teško uhvatljivih i tananih nijansi koje odvajaju osrednje od velikog stvaralaštva.
Tako npr. u Prosečnom čoveku - subjekt ove pesme je u idealno tipskom krokiju žrtvovan na oltaru ideologije. On se vremenom transformiše u antipod lišen bilo kakvog humaniteta, na koji se poput panoa od plute kače sve one za Vlastelicu nepoželjne etikete. Kada ne peva o sebi, lider benda junacima svojih pesama negira svaku ljudskost što je ubedljivo prikazano u pesmi Životinje.
Pošto sticajem okolnosti znam šta je poslužilo kao inspiracija za tu pesmu, ne mogu a da se ne zapitam šta je te ljude navelo da postanu životinje? Da li im je ikada pružena prilika da budu ljudi? To su pitanja na koja Repetitor ne odašilje nikakve odgovore.
Na nekom višem nivou, uloga umetnosti i nije u tome da daje odgovore već da postavlja prava pitanja. Pitanja koja su u ovim pesmama postavljena su suviše opšta da bi bila lična. Ne kažem da to nije legitimno ali je onda na mestu i pitanje bilo kakve vrednosti takvih iskaza, opasno na tragu "vrhunaca" neautentične srpske po(p)ezije .
Iako muzički ne beži od svojih domaćih i alternativnih uzora, beogradska trojka propušta priliku da na ovom polju da samosvojniji pečat, ako izuzmemo neverovatan energetski naboj koji ova ploča prosto isijava. Apsolutizacija domaćeg novog talasa kao svete krave ovdašnjeg muzičkog stvaralaštva i citiranje stranih uzora tipa Sonik Jut možda će navesti neke iskusne vukove da pomisle da je ovo muzika kakvu bi trebalo da slušaju mladi. Kada bih bio zlonameran, odmah bih se prisetio da su ne tako davno postojale slične fiks-ideje i u vezi sa Dejanom Cukićem i grupom Van Gog. Pošto nisam, ostaje mi da konstatujem da je vreme itekako na strani Repetitora.
Ono što se postavlja kao egzistencijalno pitanje Repetitora u budućnosti je da li će ova trojka krenuti putem ispunjavanja očekivanja publike ili će potražiti i naći unikatnu stazu do punog ličnog ispoljenja. Drugim rečima opcije su da li biti onakav kakav bi trebalo ili onakav kakav jesi. (Prvo ne pretpostavlja drugo, a drugo jeste prvo :)). Posle Električnog Orgazma, ovo je jedini beogradski bend kome je pružena prilika da odrasta u javnosti. Iz poslovice je još odranije poznato da preterana socijalizacija rađa kilavu decu.
Ja
Obznanili nasdvoje u 26. studeni 2008 1:03:58
