Postovi
SRB Spec. vol. 2: Demoleranje (Serbian Underground)
Kada je posle nekoliko berićetnih godina, domaći hip hop sa mejnstrim tačke gledišta skliznuo u nadir stiže premijerno izdanje veb-sajta Serbian Underground koji je potpuno posvećen promociji hip hopa proizvedenog na potezu od Horgoša do Dragaša.
Samo postojanje ove kompilacije, duže od dva sata, dovoljno govori koliko se u zemlji Borisa Tadića hip hop primio kao žanr, postavši svojevrsni lek za podnošenje nevesele svakodnevice odrastanja u apatičnim uslovima tranzicionog verovanja u bolje sutra. 45 izvođača iz 32 grada udobno se smestilo u 38 pesama. Voleli ovaj žanr ili ne, ovo su podaci za svaki respekt.
Kao i svaka kompilacija i ova kvalitetom varira od sjaja do očaja, neke pesme se po pravilu preskaču, al' se zato druge pretplaćuju na repeat. Da prvo pretresemo zabrinjavajuće tendencije, uz otklon da se ipak radi o demo izvođačima.
Prvo, nijedna pesma sa kolekcije se lirički potpuno ne oslobađa uticaja nešto starijih kolega koji su u međuvremenu otišli u čist pop zvuk. Posebno iritira avet Bed Kopija - očigledno neiscrpnog izvora inspiracije srpskih rep trudbenika. Iz grupe izvođača ove provinijencije izdvajaju se Leskovčani Edadikk i neprevaziđeni Coa Smor, kome u numeri Sve tu d Ž uspeva da od niskobudžetnog tripa stvori vrhunsku zabavu.
Drugo, ako ima nešto gore od Bed Kopija kao zvezde vodilje onda su to pesme na tragu nazovi-repa, derivata dizel-densa iz prethodne decenije. Na ovoj kompilaciji ima i ovakvih komada i nijedan ne zaslužuje da bude pomenut. Nijedan nije toliko loš da je dobar.
Treće, takođe bez primera, ima i izvođača koji nisu ni na demo nivou. U ovom slučaju najizraženija ali podjednako primenljiva na maltene čitavu kompilaciju je nemogućnost reprezentovanih bacača rima da zadrže fokus u versovima od početka do kraja pesme. Primećuje se i neozbiljnost i zajebancija, a bolje bi bilo da imamo manje hitova za slušanje nego milion pesama koje su sranje.
Najzad, novi srpski reperi preuzimaju i negativnu tendenciju iz opusa Sindikata - deru se u refrenima. Tako neće zvučati opasnije i ovo je dobra prilika da se podvuče crvenom.
Srećom, uprkos manjkavostima, ova kompilacija pruža i razloge za radost. Pravi biseri kriju se pri samom kraju drugog dela gde posebno u prenadrkanoj prvoj strofi Yopalonea čačanski Ćao Inspektori kidaju na tragu dueta Prti Bee Gee kojih, opet, ni u formi trija ne bi ni bilo da nije bilo Sanšajna. Čačani sjajnog imena na velika vrata u numeri Sto posto (Klinci se lože da voze skuter/A ja se ložim na ženske atribute/Na svaku dobru sisu i svako dobro dupe/Takođe je bitno ono ispod suknje) uvode crunk u srpski hip hop, uprkos već pomenutoj nefokusiranosti i neinventivnom refrenu koji bi, idealno gledano, u ovakvim slučajevima morao i da kida i da loži, jednom rečju da bude najjači .
Sledeći je Nišlija South Side koji je svojim blago promuklim glasom u četiri minuta pesme Ko je koga živopisno bez ostatka razjasnio "život" u Srbiji 2008. (Bogovi na raskršću/Na međi Zapada i istoka/Tuđe se svojata/Nikome ništa ne pripada) iznedrivši najbolju pesmu na čitavoj kolekciji. Odmah za njim i Zaječarac Sab ispoljava sličan stepen autentičnosti rima (...Setite se 'dina kad se pucalo iz gana/Setite se dana kad se znalo šta je kazna/Za miševe što tripuju da su deo grada/Zna se ko je bio mangup a ko glupi šaban/Ko je gazio po glavi ko ljubio asfalt - bruka!!!) u pesmi koja se, logično, zove Život, ali bi još malo trebalo da poradi na dikciji kako bi, posebno u refrenima, bio potpuno razgovetan.
Osim ove tri najbolje kompozicije, vredni pominjanja su i 5 Element, Iznohood (u međuvremenu se raspali), Elitna ekipa, Unija, Holocaust i INM Clan što uz odranije poznate Bauk Squad, Blokovskog, Delfagora i Batishu daje dovoljno osnova za spokoj kada je reč o perspektivama domaćeg hip hopa.
South Side - Ko je koga (Uživo iz Niša, 7. maj 2008.)
Obznanili nasdvoje u 26. studeni 2008 3:01:55
