Postovi
{{{Sunset}}} - Bright Blue Dream (Autobus)
Najteže je pisati o ovako dobrim albumima. Šta god da završi na papiru (hm, dobro, čemu god već) neće biti verodostojan opis onoga što izdanje nudi. Evo ja sam sad pustio ploču i krenula je druga pesma Diamond Studded Caskets... ruka već kreće sama ka pakli cigara a koža počinje da se ježi. Šta drugo reći za pesmu koja počinje stihovima Zombie's all around us/Wearing fancy clothes, a refren They're wait for you to die?
Bill Baird je ostinski muzičar koji se nakon raspada svog benda Sound Team potpuno posvetio ovom solo projektu a pomažu mu ortaci iz bivšeg benda. Zvuk koji prezentuje je čaroban: u isti mah vrlo surov a opet tako nežan, on uspeva da pogodi onu tananu nit koja san odvaja od jave. Kad još na sve to dodamo da njegov, mestimično izmanipulisani, glas izgovara stihove koji imaju neko značenje, reč je da se radi o izdanju koji iziskuje svu pažnju sveta.
Prvi deo ploče rezervisan je za 5 psihedeličnih pop dragulja. Dronirana gitara, mističan klavir i nemilosrdne perkusije temelj su na koji se nadograđuje Bairdov jedva čujni glas. Čim je tako utišan znači da od slušaoca traži pažnju ali se ne nameće što je vredan produkcijski zahvat u svetu marketinga i keteringa, gde vam neprestano neko diše za vrat i ne da vam da danete dušom.
Dakle, prvi deo ploče je vrh. Kabaretska I Love My Job, Sanjalačka Man's Heart Complaint, odmetnička Gulf of Mexico. Svih pet komada se gutaju odjednom i uvlače pod nepca. A wait... I feel now man's heart complaint/with so much pain I must be a saint - O da!
Naslovna numera u trajanju od maltene 15 minuta otkriva Bairdovu avangardniju stranu. Melodija miluje, poput kakvog zvučnog jastuka uljuljkuje terajući um na zvezdana polja.
I tako maltene do kraja sa predivnom Old Sandy Bull Lee i odjavnom Golden Reverie ... Sat vremena čiste zvučne nirvane... I ponovo... I ponovo... I opet... I opet... Kad uđe u uši ne izlazi iz glave.
Za sada na samom vrhu, sasvim sigurno u godišnjih top deset.
Obznanili nasdvoje u 19. travanj 2008 3:33:52
