Postovi
The Accidental Tourist
"There's something so... What do you call it?...Muffled about the way you experience things. It's like you're trying to slip through life unchanged. It's not by chance you write those silly books telling people how to make trips without a jolt, so they can travel to wonderful, exotic places and never be touched by them. Never feel they left home."
Ovim rečima Sara opisuje Malkolma Lirija, svog muža, pošto mu saopšti da želi razvod, na samom početku filma Slučajni turista.
Malkolm piše putne vodiče za biznismene kojima je putovanje nužno zlo, kretanje od tačke A do tačke B, uz maksimalnu uštedu energije i uzbuđenja koje bi mogle da im izmame vazda nove destinacije. Malkolm je profesionalac u gotovo matematičkom proračunu ove uštede koja će poslovnim ljudima omogućiti da se kreću po tangentama Zemlje, dodirujući svoja odredišta samo na jednoj tački, kosmonautski zaštićeni od svih suvišnih i nepredvidivosti putovanja u novo. Na Malkolmu je da im isporuči spisak mesta u Parizu gde mogu da izbegnu francusku hranu i dobiju dobro im poznati hot-dog, slučajna poznanstva u avionu koja bi mogla da ih ometu u sastavljanju poslovnog izveštaja. Ali, Malkolmova profesija, ujedno je sažetak i njegovog odnosa prema životu. On je slučajni turista u sopstvenom životu.
Slučajni turista je film o čoveku koji se plaši života. Pošto ga žena ostavi i pošto polomi nogu perući veš u podrumu u tragikomičnoj sceni (povremeno se stiče utisak da je život tovar Malkolmu, pa se o njega sapliće i beži), on se sa svojim psom povlači u roditeljsku kuću u gotovo crnohumornoj regresiji. Obući stare papuče, igrati karte, zatvoriti oči, zaboraviti se. Poriv koji je toliko poznat, iznutra toliko topao i bezbedan, a toliko poguban po onoga ko mu podlegne. I u roditeljskoj kući vlada neka vrsta hibernirane viktorijanske ere. Dvorac izgubljenih duša stešnjen u malograđanskoj kućici sa teglama raspoređenim po abecednom redu. Smrt pod heklanim miljeima i četiri tanjira paprikaša. Uredna smrt. Život Lirijevih (dva Malkolmova brata i sestra, svo troje zamrznuti u svojim poluverima koji se ne udaljavaju od kućnog trema bez mape rodnog im Baltimora) oslikan je sa smislom za humor koji razotkriva nebuloznost reda i organizacije kao protivživotnih poriva. U njihovim replikama prepoznaje se crni humor kojim su oslikane fine starice iz "Arsenika i starih čipki": pristojnost u serviranju otrova, usisavanje tepiha ispod kog se krije groblje zalutalih posetilaca. Jasno je da je Malkolm svrnuo kući da legne u porodičnu grobnicu. Sa osmehom blaženstva na licu.
Kada Malkolm pomene kako mu prija što niko ne zna gde je i kako je dobro biti ovako nepovezan sa svetom, ali ipak strahuje da bi neko, pre ili kasnije, mogao da ga potraži, braća mu predlože da se prosto ne javljaju na telefon. I svi se čude što je Malkolmov pas naprasno postao agresivan. Mali Edvard laje i ujeda sve odreda, pokušavajući da progrize Malkolmu put kroz tapiseriju Lirijevih u koju se uvezao, pravac u život. Naposletku ga povezuje sa Mjuriel, dreserkom pasa koja je sve samo ne produkt reda i abecede. U svom kompletu sa dva različita tigrasta dezena, čarapama sa šavovima, jaknama od skaja, šarenim maramama, posuta bižuterijom, Mjuriel je hodajuća novogodišnja jelka, ikebana ispod koje se ostvaruju najlepše želje. Dosadna kao stenica u svom nastojanju da Malkolma istera iz porodičnog memljivog kauča u koji se uštepao, ona je oličenje životne radosti, haosa koji plaši Lirijeve, a koji zapravo jeste život: nepredvidiv i divan baš zato što ne možeš da ga iskalkulišeš i izvrdaš.
Film je nastao 1988. godine, po romanu Anne Tyler i u režiji Lawrenca Casdana, reditelja još jednog filma o preispitivanju i suočavanju sa samim sobom (Velika jeza). William Heart je dušu dao za ulogu Malkolma Lirija. U liku Malkolma prepoznaje se i Heartov Ročester iz filma Džejn Ejr, rezervisanost i usamljenost čoveka zakatančenog u svom zamku, čuvara ključeva sopstvene bede i usamljenosti, ali i duboko usađena tiha depresija Pola Bendžamina koji u filmu Dim iznova i iznova obilazi skver na kom je izgubio ženu svog života. William Heart je takoreći rođen da iz offa izgovori repliku: "Never take along anything on your journey, so valuable or dear, that it's loss would devastate you." I da, savršena muzika Johna Williamsa! Klavirski lajtmotiv koji prati Malcolmovov melanholični glas
Slučajni Turista je jedan od filmova koje valja gledati kad god se oseti strah od života. Iz njega progovara plemenit i ohrabrujući podsticaj da se krene u susret nepoznatom, bez zadrške, bez kišobrana za slučaj kiše, bez odstupnice i rezervne šeme.
Što bi rekao Ivo Andrić je rekao: "Toliko je bilo stvari u životu kojih smo se plašili, a nije trebalo. Trebalo je živeti."
Obznanili nasdvoje u 5. siječanj 2008 12:03:50
