Postovi
The Chap - Mega Breakfast (Lo/Ghostly International)
U obilju novih izdanja, nejaka pleća kvazi-recenzenata nisu sazdana da izdrže toliki pritisak, te neminovno koncentracija padne. Opet s druge strane, svakome je na ovom svetu dato dovoljno vremena da čuje sve ono što bi trebalo da čuje tokom svog žitija.
Treći album londonske eksperimentalnog pop kvarteta The Chap, čiji članovi ponosno nose svoja imena multinacionalnog porekla koja kao da su skinuta se odjavne špice nekog pornića, stajao mi je u hardu sigurno tri meseca. U napadu pedantnosti (ah, čega sve tu nema) rešio sam da konačno preslušam album da me po odlaganju u risajkl bin ne bi grizla savest. Četrdesetak minuta kasnije Mega Breakfast je lako našao svoje mesto u folderu predviđenom za rezanje. Bek-ap je majka!
Kad bi se opustili pa počeli da pričamo u filosofskim terminima lako bi nam bilo da okarakterišimo Mega Breakfast kao izdanje koje svojom strukturom oslikava duh relativnosti koji je zavladao svim porama života u ovo post-moderno doba. Red gliča, pa energičnog popa, kvazi-operetskih napeva i muško-ženskih glasova vijaju slušaoca tamo-vamo, ne dajući mu mogućnost da definiše tačku u kojoj se nalazi suština ovog albuma.
The Chap se odlično snalaze na ovom klizavom terenu, jer ne samo što umeju da napišu pesmu već umeju i da je odsviraju. Novotalasni uticaj je prilično naglašen, ali zapravo mu karakterističan engleski šmek (kojim ja inače nimalo nisam oduševljen) na tragu Black Box Recorder daje tu crtu koja obara s nogu.
Još jedan nesumnjiv kvalitet je fakat da su članovi grupe toliko inficirani pop kulturom, a opet svesni njene banalnosti i ograničenja, da svojim jetkim i šaljivim tekstovima pokušavaju da nađu lek za brigu koja ih je ophrvala. Poslušajte Proper Rock za ilustraciju prethodne tvrdnje. Završna I Saw Them je primer kako zvuče pesme s ploče na kojoj nema praznog hoda (da ne upotrebim svima dragu i odomaćenu reč filer).
Fun And Interesting
Arty-farty favorit mi je ipak glitchy-cabaret-rock Carlos Walter Wendy Stanley koja u sebi ima nešto tevtonsko što vuče na Tarwater (pola sata sam pokušavao da se setim ovog imena). Sve u svemu, još jedan super album rezervisan za šačicu slušalaca. Budite među njima.
ProperRock+FunAndInteresting+EthnicInstrument
Obznanili nasdvoje u 22. rujan 2008 22:34:21
