Postovi
THE GOLDBERGS
HOOKS, LINES AND SINKERS (2006.)
Kool Kat Music
Eno, juče na Karaburmi osvanuo oglas (jedan na zidu zgrade, drugi na kanti za smeće), koji počinje rečima: «Traži se ljubav». Nekog ostavila devojka i traži je preko oglasa. Ispisano rukom, crnim flomasterom. Kaže moj saputnik: «E, vidi ovo» i nasmeje se. Pomolih glavu iz rova, a duboko se u njega bila zakopala. Posle, nedaleko od tog mesta, cela sam iz rova izašla i nije da ne zjapi sad iza mene, držim ga na oku, kapiram da će da me mami s vremena na vreme, ali ako je samo jedna osoba tu da ugleda takav oglas, kad sam gledaš samo pred noge i da pridrži ruku, da strese zemlju i kaže ti da si budala što si se zakopao i još te posle pomiluje i kaže kako si sav puterast, onda će i rovovi oko nas da se uruše sami u sebe. Sumnjam da bi se njemu svideli The Goldbergs, pogotovu ako bih ja krenula da pevam uz njih, ali šta da mu radim kad sam, svidelo se to njemu ili ne, slušajući The Goldbergs mislila samo na njega. Kao i kada slušam Fountains of Wayne, pa se ti gadi kolko oćeš što je to sve njanjavo i lalasto. Poenta je da se čovek razneži, da se ruke zgreju.
E, sad pazi. The Goldbergs su do mene došli po scenariju Pola Ostera. Disk sa ovim i silom drugih power pop bendova koje još uvek otkrivam, dao nam je Holden Morača. Išli smo u istu osnovnu i srednju školu a da, slepac kakav sam, nisam ni pomislila da se sa njim upoznam. Čak ni kad je, sa osmehom prišao mojoj zabarakadiranoj školskoj klupi i pitao koju ploču držim ispod ranca. Tokom faksa mu gubim trag i onda ga sretnem prošle godine na koncertu. Ispostavi se da je čovek iskreni zaljubljenik u pop muziku ili, što bi rekla lepša polovina nas dvoje, «dobri duh» na koncertima i raznoraznim klupskim dešavanjima. Kada vidite ovog momka, jasno je da je tu zbog muzike, a ne tamo neki Ivan Bevc, isturena perjanica što maše i svetom vodicom pršće i određuje šta se sluša i šta se gleda, deli zvezdice itd.
I tako je dobri duh doneo disk, a na njemu album grupe The Goldbergs, Hooks, Lines and Sinkers.
U pitanju je apsolutno i bezrezervno pristajanje na razneženost. Kada čujete stihove You can be my little darlin' if you really wanna, otpevane iskreno romantičnim glasom Endija Goldberga, pomislite: jebote, o čemu je pričala ona Lora Malvi i koji će mi đavo besplatna monografija o feminizmu.
Na albumu je deset pesama čiste emocije, pesama od kojih ste bukvalno opijeni. Spram brzometnog popa za skidanje gaća, The Goldbergs je Džek denijels, gde neko previre godinama u buretu za jedan romantični trenutak.
U pesmi True Believer, pošto nabroji niz poslova koje je radio, Goldberg postavlja pitanje: Who have I been all this time? I onda se zapitate da li je moguće samo u pesmi biti toliko iskren i priznati nekom da se nalazite samo u njemu, da ste samo, kada ste sa nekim koga volite, ispunjeni i celi i svoji, a da su sve drugo samo rovovi. Jer, ako vi prvi priznate, rizikujete da vas zajebu, da pomisle da se na njih suviše oslanjate, ili da se sami uplašite i zadržavate, prikočite malo i zapitate se kud ćete i šta ćete ako se tu celi date. A, True Believer to dopušta.
What You Do To Me, nakon više slušanja, ostaje moja omiljena pesma sa ovog albuma. To je pesma za izlaženje iz rova. Čak i ako nema nikoga da vas pridrži, kao onog momka što je napisao oglas, pružajte ruke napred, šaljite oglas, ne barakadirajte se. Kad je srce otvoreno, ništa ne može da vas zajebe.
Obznanili nasdvoje u 23. veljača 2008 12:52:44
