Postovi
Thrushes - Sun Come Undone
Sasvim pristojan debi četvoročlanog benda iz Baltimora koji su kritičari već krstali kao šugejzerski. Na svom sajtu, Trushes kao uzore navode Jesus and Mary Chain, zatim Sonic Youth, Pixies, The Raveonettes i Asobi Seksu.
Ne može se reći da se na neki preterani način otimaju definicijama koje su im već pripisane, ali na svom debiju iz prošle godine ni ne deluju pretenciozno u tom smislu. U svih 10 pesama se prepoznaje monolitnost koja je, u nekim slučajevima odraz fokusa, dobro pronađene tačke u koju se iz sve snage ponire (Into The Woods, Wake Up koji priziva u sećanje odličnu pesmu sličnog naziva Please Wake up), a u nekim drugim naprosto trud za stvaranjem uniformnog zvuka, kao dobro urađen domaći zadatak na žanrovsku temu.
Trushes se dosta trude oko melodija koje su sve vreme prisutne, kolko god neproziran izgledao gitarski talas koji ih malo malo zasipa. Ispod njega se, kao kroz uzburkano, ali opet kristalno čisto more nazire živ i uređen podvodni saobraćaj zvukova. Više zvučnih spratova u svakoj od pesama međusobno se prepliću da bi se u nekom trenutku razgrnuli mojsijevski vatrenim bubnjevima da raščiste prostor za sasvim tihe melodije nalik uspavankama.
Počeci pesama su i najzanimljiviji, jer se u njima izvlače gotovo filmske slike, pa tako otvaranje pesme Roy, priziva u sećanje čuvenu romantično sablasnu numeru iz Tvin Piksa, da bi se kasnije savršeno prelilo u bučni vatromet ispod kog ostaje ona pilana u brdima Tvin Piksa. Sterilno hladni početak pesme New Years Kiss, podseća na Sonic Youth kad se skroz zatvore u svoju muzičku kuhinju.
Glas pevačice (Anna Conner) povremeno se OPO-ovski prebijeno pomalja iza visokog gitarskog zida, stvarajući utisak glasa u buri koji, osim atmosfere,ipak uspeva da stvori ono što bi neki filozofski nastrojeni metalci rekli sense of space, odnosno da uspostavi kontakt sa slušaocem i angažuje ga svojom nežnošću i ranjivošću.
Iako na momente monotoni zbog čestog ponavljanja motiva, imate utisak da se vozite kraj pejzaža koji se tek neznatno menjaju, pa vam to nekad prija, a nekada biste da se voz ubrza ili nešto konkretnije desi, u pitanju je krajnje topla ploča koja postepeno ulazi pod kožu prevashodno zbog veštine neometanog razbokoravanja iz tihog i nežnog u energično i jako. Više atmosferični nego što vas u potpunosti apsorbuju u nekakav svoj svet, Trushes se zasad zadovoljavaju da oboje onaj u kom slušalac već jeste.
Obznanili nasdvoje u 16. kolovoz 2008 14:57:38
