Postovi
TO SE ZOVE OPSTRUKCIJA, DEČKO!
Isprva je do mene dopiralo samo buncanje: moram da namestim tim... igrao sam MOTS... osvojio sam zastavicu... Gašo, reko sam ti da igraš opušteno... moram da namestim tim... Na ekranu neke hijeroglife - tabele, statistike, brojke, zvezdice, čudni grbovi koji kao da su sastavljani od dedinih trofeja, pola zaozbiljno, pola u šali i onda zelene površine koje već liče na fudbalski teren... Čitava jebena filozofija! Tako sam upoznala menadžera tima KavijarProletarijat, tada u IV ligi srpske ligaške piramide, sa statusom suportera koji mu omogućava da se šepuri svojom zbirkom zastavica, moćnim plamenim grbom sa pravovernim radničkim simbolima. Osim mene, regrutovao je još dvoje ljudi i svima nam neumorno objašnjavao pravila ove jedne i jedine internet igre koju sam zavolela.
Tako je nastao Monster Squad. Moji momci. Njih 20, plus trener smešteni u zasad skromni Monster Housu, našem stadionu koji je do sada ugostio niz domaćih i stranih timova. Da sam naletela na sajt www.hattrick.org sama od sebe, verovatno bih pomislila da je u pitanju još jedna od mnogih virtuelnih pušionica zdrave pameti, dušegupki gde svi zajedno jedu sajber govna. Isto ko forumi, isto ko video igre. Sve moj do mojega, trkaju se u mestu dok žulje dupeta prd ekranom. Na oči bi mi došli oni glupi crvi što se potapaju u jednoj od igrica što sam probala da je igram ili ona u kojoj kauboju stalno crkava konj. Ovde su stvari stajale drugačije ili mislim da jesu.
Praveći društvo gazdi Kavijar Proletarijata dok je čekao da istekne vreme predviđeno za licitiranje igrače kog je hteo da kupi, paleći cigaretu na cigaretu i gledajući kako se nižu kolone na transferu sa potanko navedenim odlikama igrača što ih nude vlasnici timova iz Severne i Južne Amerike, Azije, Okeanije i odakle sve ne, počeo je da mi se sviđa osećaj iščekivanja, kao i brige za svoj tim. Što su slabiji i kljakaviji više ih voliš i više se raduješ kad se izbore sa jačima od sebe (a dešavalo nam se!), kad duhoviti reporter sa hattrick terena nekom od njih dobaci: To se zove opstrukcija dečko! Posvećenost ovog menadžera svom timu i to što o svakom igraču u svakom trenutku zna čemu je vičan, koliko mu vremena treba da se oporavi ako je povređen, kakvo je stanje na računu kluba, lakoća s kojom se kreće u komplikovanom spletu pravila (i nepredvidivosti) igre, osladili su mi hattrick koji je utisnuo malu zen tačku u mom internet repertoaru. Animator koji diskretno dodaje crteže na sajtu, crteže nekekve starinske tehnike, sa polupogrbljenim, klempavim igračima udubljenim u pergamente sa hattrick pravilima, stvorili su u mojoj glavi mesto za blatnjave patike i meteorološke prognoze i prozore što se ko semafori zasvetle na velikoj raskrsnici kad više drugarskih timova igra, a ti ih gledaš na hattrick live-u. Ono što mi se svidelo dok sam posmatrala svog hattrick gurua, i zbog čega sam i okupila Monsterse je taj faktor brige za tim. Vezanost koju vremenom stičeš, za igrače. To da se u 12 i 45 nacrtaš ispred kompa i čitaš izveštaj sa utakmice koja upravo traje ili, ako nisi pri kompu, šalješ poruke da saznaš šta se zbiva. To da se sekiraš kad ti je igrač povređen, jer to znači da neće dobiti pun trening i da neko vreme neće moći da igra i što žuriš da mu unajmiš lekare. Kad vidiš flaster na Fašamu ili žuti na Kimu smrkne ti se, al nema te radosti kad ti pohvali Borkovića, onog na D., jedinog Monstersa koji je postigao het-trik. Ipak, najgore je kad se povrede. Prosto se naljutiš ko da ti je neko u igri šljapnuo dete, a posebno ako je povređeni jedan Srboljub koga uvek čuvaš za ligaške jer jedini može strelicom da se zakovrne ka krilu. To što te neki igrači nerviraju u početku jer non-stop dobijaju žute kartone i u izveštajima ih navode kao najgore, a onda, vremenom, kondicija i forma počne da im raste i kreneš da ih voliš. Tako je bilo sa mojim Kimom. Mnogo me nervirao u početku, a sad volim prgavca. Ipak, ima igrača kojih jedva čekaš da se otarasiš, ali nemaš para da kupiš boljeg, pa ih guraš u prijateljske utakmice jer znaš da će zasrati u ligaškim.
Upadoh ja tako u sred 20. sezone, o fudbalu ništa ne znam osim što se uzbudim kad lopta priđe blizu mreži. Za one kojima je cela stvar nova, ja nisam od velike pomoći. Kolko god mi stvar u početku delovala jednostavno, jer je poenta da dvaput nedeljno namestiš tim za utakmice, unajmljuješ lekare i svraćaš na transfer listu ne bi li od siće kojom u početku raspolažeš navatao boljeg igrača da kupiš, vremenom se ispostavilo da je ovo sam vrh ledenog brega. Hattrick su očigledno osmislili ljudi koji se dobro razumeju u fudbal i pravila igre i vođenja timova, ali i ljudi koji dobro znaju čitav niz faktora, ali ostavljaju ogroman prostor za nepredvidivosti i ličnu inicijativu menadžera. Zahvaljujući izveštajima sa utakmica, koji su živahni, neposredni i povremeno navijački i duhoviti, nemaš utisak da je po sredi neki program.
Hattrick je, u stvari do najsitnijeg detalja osmišljena fudbalska planeta. Igra je nastala u Švedskoj 1997. ali se do danas opasno razvila. Wikipedia kaže da u igri učestvuju 124 zemlje, sa ukupno 960 000 korisnika. Carski je što oni nisu tek juzeri, odvojeni u svojim kabinama, već se svaki početnik umrežava u postojeći sistem liga i podleže dinamici celokupne hattrick zajednice. Ne postoji mogućnost da se stoji po strani. Jednom mi se desilo da sam zaboravila da namestim tim. Jeste da je bio automatski podešen, ali me je posle grizla savest što sam Monsterse prepustila mašini da ih rasporedi. Postoje ti pomoćni programi koji predlažu formacije tima i pomoću kojih je moguće stalno imati pregled nad razvojem tima i svakog pojedinog igrača, ali nema ničeg slađeg od toga da sedneš sa sveskom u ruci, popisuješ forme igrača i sam praviš kombinacije u glavi.
Menadžer Kavijar Proletarijata kaže da sam u startu dobila dobar tim, ali ako se pogleda istorijat Monstersa do kraja ove sezone kad smo sa začelja uspeli da se plasiramo među prva četiri tima u ligi, vidi se da smo se borili ko lavovi. Prvih nekoliko utakmica smo uglavnom gubili i imali manji posed lopte, ali onda se vidi taj boljitak, od utakmice sa Ateistima u kojima smo boga ubili, vidi se dodir menadžerske ruke koja se borila sa stihijom i za konac uspela da pregura u prvu polovinu lige. Ja se ložim i na prijateljske utakmice iako one nemaju takmičarski karakter, već se igraju radi treninga. Još uvek sam nesigurna pri kupovini igrača, pa sam tako neke preplatila, a uvek zaboravim da kalkulišem sa veštinama, da gledam da kupim igrača koji je dobar u više stvari.
Najjača stvar u hattricku je što postoji ta suspenzija neverice koju nisam osetila u većini drugih igara koje sam pokušala da igram. Živi prenosi napisani autentičnim jezikom hattrick moderatora, mogućnost da se prati istorija klubova širom planete, da se razmenjuju poruke i saveti na konferencijama i brojnim satelitskim sajtovima (neki od timova imaju svoje sajtove), stvara utisak da si deo čitavog malog kosmosa sa svojim sazvežđima. Sazvežđa su zemlje, a unutar njih gradovi. Tako su se Farska ostrva, isprva podvedena pod danski sistem liga, izborila za svoju autonomiju u hattricku. Srbija za sada ima 10 920 timova (nešto manje od sedam hiljada igrača).
Monstersi su uspešno završili ovu sezonu i spremni da pokidaju u sledećoj. Iako je bilo utakmica u kojima pobedimo sa po 7-0 razlike, meni su najdraže one, poput utakmice sa Galenikom (prvoplasiranom u mojoj ligi) gde smo se do poslednjeg trenutka borili da izjednačimo 3-3. Iduće nedelje u nove pobede. Napred Monster Squad! Puno sreće i našem hattrick guruu i da se vrati u IV ligu!
Obznanili nasdvoje u 11. lipanj 2008 13:49:00
