Postovi
Torche - In Return EP (Robotic Empire)
Za Floridu bi se mirne duše moglo reći da ima svoje zasluženo mesto značajnog toponima u istoriji metala, i to njegovih najekstremnijih derivata. No, to nipošto nije slučaj sa Majamijem, svetski poznatoj tački u ovoj američkoj državi. KC and the Sunshine band i Glorija Estefan su ipak njegov limit muzičke ponude. Obojen teškim španskim dijalektom brojnih kubanskih izbeglica, svakodnevni puls ovog centra dekadencije određen je pitalicama tipa koji model rolšua je trenutno in ili kakvi kupaći kostimi najefektnije otkrivaju čari bezbrojnih platinastih lepotica koje se čvare na prijatnom floridanskom Suncu, vlažnom snu većine budućih američkih penzionera ( po mogućstvu, sa fotografijama unuka u rukama).
Majamijski kvartet Torche nedvosmisleno popravlja ovu sumornu sliku lažnog blagostanja izabravši gitare kao oruđe za otvaranje očiju oprobanom strategijom koja izaziva krvarenje ušiju. Nastali na pepelu stoner pionira Floor, momci su skrenuli pažnju na sebe istoimenim debijem iz 2005. Ova, etnički izmešana, hispano-američka kombinacija daje svoj novi prilog tezi da je kulturna saradnja različitih nacija moguća na njihovom prošlogodišnjem miniju In Return. U nešto manje od 20 minuta dugoj porciji smislene buke, ovaj EP raznosi sve konkurente pred sobom svrstavajući se u sam vrh teškogitarske ponude u godini za nama.
Sa korenima u Black Sabbathu (opšte mesto tekuće teškogitarske produkcije), vremenski nešto bližim uticajima Kyuss, Fu Manchu, kasnijih Corrosion of Conformity pa čak i Crowbar (sve vrsnim čitaocima sabatovske literature), Torche miri grunge, stoner, doom i southern rock nanose sa arhetipskom melodioznošću popa. Ova smeša, amalgam osnovnih sastojaka, organske je prirode. Prezentovana zvučna slika je sa stanovišta ravnomernog balansa heavy i pop sastojaka mnogo uverljivija od sličnih pokušaja, na primer, Queens of the Stone Age, kojima je, i pored neospornih kvaliteta i blistavog pedigrea, to tek sporadično uspevalo. U slučaju QOTSA, stoner je prečesto bio previše pop, Torche dokazuje da je moguće biti i pop i stoner u isto vreme.
Imajući u vidu radijske dužine svih sedam pesama, pojmovi thunder-pop i stoner-pop, i pored sve svoje bizarnosti piju vodu, a najlepše poredjenje koje sam imao priliku da pročitam u vezi s ovim bendom je ono u kome se tvrdi da je "Torche savršeni pop bend u paralelnoj galaksiji u kojoj su Melvins, a ne Nirvana, postali tinejdž senzacija." Naslovna numera i kompozicija Rule the Beast samo su neki od najočitijih egzemplara novotkrivene moći popa, sistematski davljenog u lažima modlom fabrikovanih emocija i saharinski otužnih "angažmana" koje laici pod uticajem korumpirane muzičke štampe i dalje krste "alternativnim" prefiksom.
Dodatni plus ovog izdanja je prelepo likovno rešenje omota, za koji je zaslužan John Baizley, član sastava Baroness, još jedne ovogodišnje stoner senzacije. Upravo sa njima i High on Fire, u trenutnoj podeli karata na čoji metala u kojoj su Neurosis vrhovni tumači sabatovske zaostavštine, Torche predstavlja novu perjanicu u nadirućem talasu teškog gitarskog zvuka za 21. vek. Turneje sa Isis i Mogwai (!) same za sebe govore da muzika ovog floriđanskog kvarteta poseduje kapacitet za prelaženje striktnih žanrovskih granica, što se često poteže kao (slabašan) argument protiv ove podvrste savremene muzike. U okršaju sa zidovima decibelske buke emitovanih na ovoj ploči, oni ostaju smrskani.
Obznanili nasdvoje u 3. siječanj 2008 21:06:16
